Богословље

кретни; то су истине дате j едком на свагда. Зато догмата не могу бита предмет научног испитивања. Но еволуционизам се не задржава ни на овоме. Он се рачуна са тим, да хришћански догмата постоје: Ови догмата су несумњиво историјски факт. Сада, ако они не могу бита предмет научног испитивања, то je само услед неправилног њиховог појимања. Правилно схваћени, хришћански догмата могу и треба да буду научно испитивани. Такво -правилно“ појимање догмата и старају се да даду следбеници теорије еволуционизма. И до данас je учињено много покушаја таквог еволуционистичног схватања догме. Но сва та разноврсна схватања могу бита подељена у две главке трупе. Једни еволуционисти у овом случају полазе од појимања догме као истина Богом откривених; други пак, супротно томе, полазе од суштине људског разума помоћу кога се ове истине примају. Joui -у ранијој хришћанској историји поникла je мисао о могућности не само формалног већ и материјалног (по садржини) развитка Божанског Откривења, као извора догмата. Мислило je се да Божанско Откривење има за циљ да допринесе људима стварну корист thaï саопштавањем истинитог религиозное знања. А да би се то постигло, оно мора да саопштава ове или оне истине човечанству саобразно развитку његовог умног хоризонта и саобразно развитку његових средстава познања и начина изражавања идеја у речима. На овом основу су још стари монтанисти учили о различном узрасту, у религиозном развитку људи који су примнли веру Христову. Они су допуштали нарочита век Духа Светога који открива људима то што они раније нису знали. Ради тога откривење Духа Светога подиже човечанство на извесан виши степей религиозног познања, виши од онога на коме je човечанство стајало у Новом Завету после откривења Сина Божјег 1 . Ова идеја о непрестаном усавршавању догмата са стране њиховог битног садржаја, путем механичког наслањања њиховог једне на друге, нашла je била себи добро земљиште у средњевоковној латинској схаластици. Последња као што je познато, учинила je да догматска садржина Христове вере буде предмет чисто спекулативног, рационалистичког изучавања. Схоластички догматичари су се старали да сваки догмат

1 Onha црквена историја проф. Јеве. Поповвћа. Српски превод 1912. г. Kit. I. стр. 356 —358.

208

„Богословље“