Богословље

Јеврејска je библија у грчком дала доста података, да je термин ёяФколос продро у хришћанску средину. Факат, да се тај термин нађе у малохм броју Наганских колегија, не може да нам да много за разумевање његовог проширења у црквеној пракси. Истина je да и ёлчскояос Септуагинте није потпуно одређен термин. Понекад он значи уопште начелник, понекад начелник у војсци. Али за нас најинтересантнија ствар je веза тог термина са храмом и култом, особито кад се говори о дужности економског карактера у храму и о надзорнику радова у храму (Nurn. 4 16, II Kg. 12 и; II Parai. 34 12. 17). Ако би хришћанство узело термин од колегија, морао би овај термин бити одређенији и индивидуалнији. У пркос томе доста je позната неодређеност граница, између xTpeaßü■repoi и вяхбкоясп у почетку хришћанске цркве. У Clem, 41 I—6 ха бссра rijc влкЈколГјс односе се на презвитера, а у гл. 1 з говори се већ о qyoénEvoi. Исто идентификовање епископа и презвитера види се и у Act. XX 17, 28, у lit. 15—11. Св. Поликарп, кад у својој посланици (Уз) говори о поглаваршма општине, броји само пресвитера и диакона и не помиње епископа. „Пастир“ Ерма (Vis. 111, 5,2) напротив спомиње епископе без пресвитера у своме списку. Интересантна je у томе смислу VI глава посланице св. Полнкарпа. Кад се тамо говори о функцијама пресвитера, употреб.ъава се глагол еягскеяторхи. Овде нам се даје прилика, да видимо процес, како се формирао овај термин. Продирао je у живот заједно са библијом. Из библије га понекад чак цитирају црквени писци ранијег доба. У Делима апостола (I, 20), када ап. Петар прича о нужди попуњавања празног апостолског места, он спомиње Псалам 109,8 njv вяФкояцм ccùroù Xccßera) ëtepoç. Прва посланида Климента Римског (44 о), упоређује хришћанског епископа са вяхбкояос библије и цитира Исаију (60 17). Осим тога црквени писци употребљавају понекад еяхбкёятор-ш, еяхбкохяос и еяхбкохяр потпуно у смислу Септуагинте. 1 Petri 2 12: ёяюкояц у смислу „казнити“ (исто Luc. 1944). 1 Petri 225: гяхскояо: — „надзорннк“, „чувар“ (о Исусу Христу). Act. 15 14: кяхбкёягорхп у смислу „бринути“ се. Ign. ad Polyc 83 ёяюкояц „брига“. Past. Herrn. Vis. 111, 52: ёяиЗкояеп- „бринути ce“.

280

„Богословље“