Богословље

ibid. Vis. 111, 9 2. ibid. Mand. VIII, 10. ibid. Sim. I. 8: £Яlбкйятор.а „помагатн“. Услед тога нема препреке, да допунимо наше паганске паралеле библијскима. Могли бисмо чак и да признамо првенство последњих. Била je само једна прилика, која нас увек приморавала, да претпоставимо те оскудне вести, као на пример ферски натпис, библијским податцима. У томе погледу на нас je утидала призната схема развитка епископске власти. Епископа су увек сматрали у почетку тог периода као чиновника финансијске и економске врсте. Морамо признати, да ферски натпис подупира ову схему. Несумњиво да je пронес истицања епископске функције између осталих (било из броја осталих пресвитера, било на какав други начин упореди случај Стефана у Коринту) има везе с економским и филантропским функдијама првих општина (I Tim. 111 I—7; Tit. 1 5— 11; Polyc. VI i; Past. Erm. Vis. 1119 2; iđ. Mand, VIII io; id. Sim. 1 8 г id. Sim. IX 27). ЕЬегова улога обично подцењује, ито без озбиљних разлога, на основу Дидаха (XV i). Али тај докуменат само фиксира оно, што je било у почетку. Пророци и дидаскали нису били стални у општинама. Увек су лутали (Did. XI 4—5). Због тога и епископска улога била je много компликованија, него што се обично мисли. Например, „Пастир“ Ерме, у своме каталогу поглавица на лрво место меће већ епископа (Vis. 111 5) и тек на друго дидаскала. Дидактичке функције епископа спомињу се у већини наших првих извора. У I Tim, 111 3 je епископ и ôiбакпкбс, у Tit. I он мора »Wa ôvvo.ràç Г) кил яарсскаХйм èv тГд бгбаоксШа тр oyia%)6öq ка! roùç àvriÀéyovraç èXéyysiv.

Ш. A. ГЕОРГИЈЕВСКИ.

281

Епископос