Богословље
етичку културу“, која б и се састојала из универзитета, семинара и института за елементарну наставу 1 . Рад на увођењу моралне наставе по школама пренет jeиз Немачке у Швајцарску и бив. Аустро-угарску монархију. У Швајцарској je школски одбор у ЦиришкоlМ кантону, септембра 1902 год., једногласно примио реферате проф. Ф. В. Ферстера и учитеља Еглиа о моралној настави. И један и другк указивали су, да he државна школа, услед сталног религиског цепагьа у секте, бита приморана, да религиску наставу остави религиским заједницама. У школама се скоро не налази облик за обрађивање религиозне наставе, која би могла бити општа за децу свих вероисповести. Стога не остаје никакав друга излаз, већ да се моралне поуке предају независно од религиских предмета; да се предаје морална настава, која се не би заснивала на религнји, већ на конкретном животу деде 5 . Ово пак, што je речено за Циришки кантон, важи и за све остале, с малим можда изузетком првобитних швајцарских кантона, у којнма су компактне масе сачувале једнообразносг у вери. У многим кантонима чишёни су чак и експерименти о увођењу конкретне моралне наставе, али се религиска настава, као школски предмет, одржала и до данас свуда у Швајцарској 3 . Иста je случај и у бившој Аустро-угарској монархији. И ту се покушавало, да се школа лаицизира, али се увек остајало само на покушају. Проф. Ф. Јодл покушавао je чак да прокламује човечанство као новога Бога а као култ, и да морал без религије учини основом васпитагьа. Али сви његови покушаји, остали су без успеха, као што остају и најновији напори социјалистичких организација, На хришћански свет у областима бивше Аустро-Угарске обавештајно утичу у том правду религиозно-просветна удружења. Тако у садашњој Аустрији постоји „Католички савез учитеља“ (Der
1 Упор. „Eisenacher Zusammenkunft“ S. 147-149. О ширењу етичкога покрета у појединим земљама најбољу оријентацију даје W. Börner, „Die ethische Bewegung“ (1912) S. 9. ff.
3 F. W. Förster, .Jugendlehre“. S. 209 f.
* У Бернском и Циришком кантону религиска и морална настава добиле су већ и име .Релнгија и морално учење" или .Библиска историја и моралне поуке", и учите.ъима остав.ъено на во.ъу, колнко he и из које области, иредавати.
288
„Богословље“