Богословље

догматичког развића на следећи начин који je близак теорији г. Тернацева; „Ако узмемо у обзир да сељудски ум удостојио открића само неких момената пуноће Божанске истине, онда нас више неће плашитн разлике у вероучењу католичанства и православља. На први поглед најјаснија противречност нпрнзмеђу католичког догмата Filioque и његовог православног порицања може ce уклонити даљим догматским развићем. Па већ je несумњиво да сва три Лица Пресвете Тројице саучествују једно другим у бићу. Настаће време каоа ће Црква раскрити догматско учење о том одношају Оца и Сина према Св. Духу, Духа Светога и Оца ка Сину, Сина и Духа Светога ка Оцу. Тада ће на неком васељенском сабору, сарадњом Источне н Западне Цркве, догмат Filioquej можда, бити проширен таквим допунама я разгрантењнма, која ће га учинити пријемљивим за све хришћане. Слпчне комбннације су применљнве и на догмат о непорочном зачећу. То учење je први приступ ка решење питања о Божанствености женскога начела, Када Црква потпуније изнесе ученье о природи Преев. Деве Марије, тада ће се, можда, разагнати сумње којеје изазвао католички догмат Тој врсти нео-хрићана еволуциониста припадају и многи други руски световни богослови, васпитани у идејама модернизма и ричлијанства. За њих правилно каже један од њнхових противника да су „они час готови измислити нове обреде, нове догме, чак и нову религију, а час поричу сваки творачки покрет у савременом православљу и сваку будућност руске православие културе, очекујући „крај времена“ и саблажњавајући есхатологијом 2 ). К њима се приближује и један од савремених популарних руских богослова, који категорички тврди да „догматично развиће Цркве није завршено, учењг њено није коначно“. 3 ) И тако суштина друге еволуционистичке теорије ce састоји у томе да људи у лицу васељенске Цркве могу и сами саздати нове догмате путем догматичког развића, помоћу постепеног удубљивања у ученье вере. Но то je савршено неправнлна

Ц Вида цит. кгьнгу: .Проблемь! русскаго религюзнаго сознаша”, стр, 331-332.

Види чланак проф. Л. Т. Карсавина; .Уроки отреченной вДры* у ,Евраз!йскомь ВременинкД*, KH..IV. Берлин. 1925. г, стр. 87.

3 ) Прот. П. СвДтловъ, Христlанское вДроученЈе въ апологетическому изложен!», т. 1. К!евъ. 1910. г. стр. 319.

320

„Богословље“