Богословље

Христа. Тако je цариградски патријарх Тарасије, као стварни председник седлюг васељенског сабора, у својој посланици папи римском Адријану писао следеће: яр окса.е dévrcov ù.nô.vtœv f]p<rv, квфа/лр- глоlГјС(Х|lß-&а уршгбх“ 1 ) А ево не мање изразитих речи другог учесника на том истот, седмо.ч, васе.ъеиском сабору, које објашњавају стварни процес порекла хришћанских догмата; „Следујући Божанским заповестима, састао се божанствени сабор свештених јереја ради објашњавања и форл!улисања учења отаца о достауваженој тајни Христовог домостројитељства. То не знача да бн они ту саму тајну први пут обј авали народу. Готово пре 800, година je она била већ објављено у целоме свету. А они су објашњењем божанственог писма салю што je могуће јасније представили савет Божји о спасењу, (рода људског) које je Христос привео у дело“ 2 ). Према толю Црква Христова на васељенским саборшла не ствара нове догмате, него салю разјашњава, појашњава, констатује и форл!улише оно, што je дано у Божанскол! Откровењу и што се чува у свеопштој вери и животу њеном. У тој последњој њеној делатности je и ллогуће очекивати њено истинско догматично развпће. Оно се овде стварно и врши. Црквп je Христос Спаситељ дао потпуно, завршено и савршено откровење. Она га чува и саопштава људшма да би га они прилшли cßojoAi нерола и усвојили својил! умом, Однос ограниченог људског разума прелш апсолутнолl откровењу треба схватити у слшслу постепеног удубљивања у откривене тајне. Наше достижење хришћанских истина je увек приближно и несавршено, јављајући се само као покрет ка истини, који никад не достиже свој цил>, као познавање, а не као знање. Тај процес религиозног познавања треба залшшљати као бесконачан, због бесконачног садржаја самога откровења. И ако je дано објективно, откровење люра увек остати откровење за ограничени људски ум. Зато није чудо ако у бесконачном, непрекидном процесу познавања Божанственог Откровенна могу наступи™ такви моменти, када се постижење извесне верске истине може људCKOAi сазнању јавити у виду „другог откровења“ и „новога догмата“. Таково станье je потпуно миСлимо, не салю у односу

■) Mansi. Cit, Collée, concil t XII!. col. 459.

2 ) Вида Д-Ьяше вселеннскихъ соборовъ у руском преводу, T. VII. Казань. 1873. г. стр. 649 —650.

322

„Богословље“