Богословље

до б.века, и кажеда je јевсевије, епископсолунскиу 6.веку написао десет говора против неког Андреје, који je био присталица Афтардокита. У тим говорима он спомиње Св. Писмо старог и новог завета и дела истакнутих црквених отаца, међу којима спомиње и Кодрата. 1 ) Код Филипа Сидета, историчара црквеног наилацимо на једну белешку, која нас подсећа на она] део Кодратове апологије кота наводи Јевсевије у својој историји, jep се и ту каже да су живели све до Адријана неки које je Христос васкресао из мртвих. Ту белешку приписује Сидет Папији епископу јерапољском 2 ). Harnack мисли да je Папије читао Кодратову аполигију и да се њом послужио, наводећи поменуте речи 1 ). Chapшап, напротив, мисли да je Филип Сидет, читајући Јевсевијеву нсторију, погрешно прочитао оно место које говори о Кодратовој апологији, те je тако заменио име Кодратово са Папијиним 3 ). Све напомене о апологету Кодрату, као и о другим Кодратима старог хришћанског доба, сакупио je Routh у својој књизи „Relipuiae Sacrae et. alt. 1. Oxon 1846, 69—79“. После њега je то исто урадио Otto у својој књизи „Corpus apologetarum chirstianorum 9, Jenae 1872, 333—341. Овде Otto спомиње неког Кодрата којије улгро мученичком смрћу за владе Деција Трајана или Валеријана. На јерменском језику ce очувала једна посланица коју je Јаков, јерусалимски епископ, упутио Кодрату. У овој посланици je Кодрат обележен као ревносни проповедник јеванђеља и велики противник Јевреја и незнабошца 4 ). Ту може бити наравно речи само о Кодрату, апостолском ученику. О Кодрату апологету писали су ови пнсци: A. Harnack: Die Überlieferung der griechischen Apologeten — Texte und Untersuchungen u. s. v.I, 1 — 2, Leipzig 1882 100—109; Geschiebe der altchristlichen Literatur 1,95,2, 1, 263 —271; Th. Zahn: Der älteste Apologet des Christentums. Neue kirchliche Zeitschrift, 2, 1891, 281—287; Forschungen zur Geschichte des neutestamentlichen Kanons u. s. w.6, 1900, 41—53. Quadratus der Prophet und Apoleget.

Д-р М. Микијељ

*) Фаччои flißXioöriKii Ка'б. 162.

2 j s -* Funk: Patres apostolici Tübingen 1901, 1,368; Die Vorte des Quadratus 1, 376.

*) Charnau: John the Presbyter and the fourth Oespel Oxford 1911, 95

4 ) издао на јерементки језик Ј. Dashian у Бечу 1896. превео на. немачки Р. Vetter у Lit. Rundschau 1896. 259.

348

„Богословље“