Богословље

1. У уводу ce место не само наглашава тема, већ се и јасно формулише, а покаткад износе и сви делови њени, цео план. Тако, у проповеди у II недељу поста (1791), после текста

или почињу историјским моментом (Благовест, 1798, Петровдан, 1789), или пак узимају у пометку за предмет сам велики скуп слушалаца (Успење, 1793). Таквим уводом успева проповедник доста, јер уноси један интиман тон, приближи се слушаоцима. 2. Средњи je део овде карактеристичан по томе што се укратко, са мало речи, жели да изнесе и опише цео предмет.

361

Једна збирка проповеди из краја XVIII века