Богословље

3. Штета je што je тај трећи део у овим проповедима, примена на слушаоце, више општег карактера. Тај део, по старим омилитичким правилима имао би да се односи на саме слушаоце у великој мери, тако да се по њему може судити и о обичајима и морално-религиозном стању њиховом. Међутим овде једва да се штогод може закључити о свему томе. Вальда зато што више преводи и подражава, проповедник и не улази слободно у свој круг, не прилагођава се потпуно потребама његовим. И кад се нађе практична примена, она je више општа или површна (проп. на Св, Ап. Петра и Павла, 1793).

IV Ако бисмо улазили дубље у карактеристику проповеди Стевана Урошевића, ми бисмо видели како су оне у погледу садржине и форме као и језика, условљене временем у коме су се појавиле. То je време значајно за руску црквену проповед која je, као што смо видели, била и овде тако важна чињеница. Још у пометку XVIII в. руска црквена проповед ступа у нову фазу свог историјског развитка. Западњачки, управо пољско

363

Једна збирка проповеди из краја XVIII века