Богословље

схоластичкн правац, сузбија се све више, напуштају ce реторске форме и садржина постаје све више то што je главно: проповедници се брину о поучности проповеди за слушаоце, а ве о лепота израза. По мйсли Георгија Кониског, израженој у поменутој књизи „о Дужностима парох. свештеника“, проповед треба да je проста, јасна, убедљива и кратка, нарочито ако се саопштава слушаоцима мало упућеним у црквено учење 1 ). Ову мисао развијају и његови савременици, Гедеон Криновски и Митрополит Платон. Говорећи о себи како се никада није прнвезивао за реторику већ je употреб.ъивао онде где je она могла само да служи речи Божјој, Гедеон каже: „Ja жалим што многи ћуте само зато јер не умеју слаткоречиво да говоре, чиме се губи та корист коју би народ нмао од њихове проповеди, макар она ине била баш тако вешто састављена“ 2 ) Уметнички елеменат, дакле, постаје све мање развијен, драматизам и фпгурално изражавање, готово се не примећују, нестаје и алегорије. Уместо тога долази стал простији, тежња ка анализпрању, превласт разума над фантазијом. Садржина постаје главно, и проповедник сада има за цшь не да направи ефект, већ да поучи, С друге стране, мења се, донекле, и садржина. Раније je проповедништво интересовала католичка и протестантска пропаганда, и садржином проповеди била су више апстрактна догматска питаша. Сада се и то мења. Прилике у земљи, нарочито реформе Екатерине II, 3 ) изазивају други интерес, морално практична питања долазе у први ред. Ако се ту обазремо и на језик, који се ослобађа од славенизма, страних речи, латинске конструкције, у место чега ce y проповедништву одомађује народни ]език, нарочито од времена Гедеона, онда видимо, како у ово време проповедништво у Ру си ј и добија свој одрефени правац, различит од претходног по форми, по садржини и по језику. Овај и овакав правац преовлађује и у проповедима Стевана Урошевића, у преводним као и у оригиналном. То мање важи за језик и за садржину. Јер, у погледу језика и садржине осећа се извесна неодређеност. У понеким проповедима се јасно

Ј ) иад. 1861, стр. 34.

2 ) М. А Поторжинсюй. Русская Гомилетическая ХристомаРя (XVII XIX в.) Кlевь, 1899, стр. 171.

3 ) Мыели Apxien. А. Братановскаго о церковной проповеди (,Христ Чтснlе“, 1899, стр. 349).

364

„Богословље“