Богословље

мога иисца, садржи се најбољп доказ савршене тенденциозности књиге. У закључку треба још признати да, независно од своје тенденциозности, кшига о. Буске у опште не одговара циљу коме је намењена, као што ни својом појавом у кшижевности, нарочито у њеном руском преводу, савршено не одговара духу, захтевима и потребама нашега времена. Чак и у световном друштву се сматра за неблагородно нападати противника који се налази у тешком положају. У толико мање свима у опште представницима римокатоличке цркве, а посебно издавачима ове књиге, чини част њихово непријатељско и тенденциозно иступање против источно-православне цркве, која сада преживљује једно изузетно тешко критично стање. Са друге стране, сада, после светског рата који je открио сву ненормалност раздељења у човечанству, а нарочито у хришћанском свету, свуда се примећује општа изузетно напорна тежња ка сједињавању. Сада свуда бивају разни конгреси и конференције и траже се средства и путеви примирења, штампају се све могуће књиге и периодична издања, намешена што већем уједињавању хришћана. У тој свеопштој, изгледа стихијској, тежњи ка сједињавању хришћанскога света почела je сада узимати активног учешћа и сама римокатоличка црква, и то чак у Паризу, гдејеиздата књига коју расматрамо. Имамо у виду, пре света, доста умешно руковођено, умерено и коректно периодично издаше под именем: „L’ Union des Eglises“, Koje ce већ четири године штампа у Паризу на Француском језику под симпатичним паролама: „sint unum“ (ïvcc ëv totnv Јован, XVII, 11 1 ), a тако исто и y Паризу крајем 1925 год. установљену такозвану недељу „сједињења цркава“, са свечаним службама по православном обреду, без Filioque на литургији, са црквено-словенским језиком итд. А у то исто време у Паризу се штампа књига испушена, као што смо то видели, ссудой и порицашем свега што je нарочито драгоцено православнима на хришиансквм Истоку, износећи свету све оно што je болно и ненормално у савременом сташу овога последшег (вида стр. 153 и даље), са понављањем веома сумшивих, а понекад

Ч Овде још треба споменути лионско месечно издање „Друштва Св. Јована Златоустов' на руском језику поднасловом; „В'Ьра и Родина“ (Foi et Patrie) које ce уређује врло умно, опрезно и умерено.

377

Оцене и прикази