Богословље

Ступњеви индивидуалног развитка и васпитање

Први акт, којим човек почиње свој индивидуални живот, акт je рођења. Њиме ce људско биће, као засебна индивидуа, ставља y положа], да живи својим особенпм, својим индивидуалним животом. Оно ce ставља у положа], да се у космосу отрже од космоса. И баш та тежња, да се човек отргне од оно га, у чему je, и да заузме свој лични став према свету и животу, даје нам повода, да са сигурношћу можемо тврдити, да људско биће није саставни део само видљиве природе, да није продукат само материјалног света. Човек je по тврђењу великог кенигсбершког философа И. Канта становник двају света. 1 Он je нека средина пли спојна тачка између чулног (материјалног) и надчулног (духовног, интелигиблог) света. И уколпко je део чулног (материјалног) света, он се јавља као биолошко, као живо, органско биће ; јавља се као биће са основним нагонским тежњама самога космоса. У њему долази до израза како космичка тежња за мировањем, за одржањем онога, што постоји, тако и космичка тежња за променом, за стварањем нових стања. Али човек ггаје само биолошко биће. Његов се живот не може свести само на нагоне, ма се они означавалп и тако звучиим називима космичких сила као што су атракција и репулзија. Човек je део и надчулнога (интелигиблог) света. Он je снабдевен и душевним органима 2 и као такав јавља се као психичко, као органскодуховно биће са способностпма како je лепо приметно још блажени Августин за један виши духовни и морални живот. 3 Стога ћемо ми, пре него што пређемо па приказивање ступшева у индивидуалном развитку, бацити ма и летимичан поглед на оно, што чини суштину људског живота уопште ; указаћемо на најбитније особине нагоности и духовности човека.

1 I. Kant, Kritik der praktischen Vernunft, hg. von K. Vorländer (Leipzig 1915) S. 112.

2 Ed. Spranger, Psychologie des Jugendlichen (Leipzig 1927). S. 14.

3 S. A. Augustini De civitate Dei, гес. 1. Migne (Patrol. latinae tom. XLI, Parisiis 1900), p. 789.

17

Ступњеви индивпдуалног развитка н васпитање

. О Богословље