Богословље

Према резултатима Елементарне Психологије целокупан живот човека, па и сама поступност у подели његовог индивидуалног живота на степене, условљени су узајамним односом двају основнпх нагона, чија je равнотежа сама по себи искључена. Један од тих нагона модпфикацпја je космпчке тежње за мированьем. Он се састоји у тежњп пндпвпдуе за самоодржањем, за чувањем свога бпћа. Мп ћемо са својим професором П. Хеберлином тај нагон назвати »Ja - нагоном или егопзмом у најширем смислу«. 1 По снлн тога Ja - нагона или егоизма човек je у основп својој лењ и непокретан. Он je протпван свакој променп, јер му свака доноси измену самога себе, а он жели да баш то избегне. За њега су од највеће вредности само сталне навике и сталне животне форме. И једпно, што таквога човека покреће на рад, на савлађпвање својпх тежњи за истрајност у млитавости свога живота, опет je брига за свој опстанак или за средства, која он служила за гьегово осигурање. 2 Тако и човек егопста, у својој одбрани да избегне промене у животу, постаје активан из егоистичкпх побуда. Мир, здравље и економско осигурање с једне и самоодржање, слобода и провођење индивидуалних захтева с друге стране главни су цшьеви његовог живота. Услед тога Ja -нагон или егоизам остаје у основи нети како у својим највишим φορмама, у частољубљу и властољубљу, тако и у нижим формама, глади и других егоистичко-физиолошких потреба. Друга, исто тако природна и недпецпплинована тежња човекова je тежња за идентификацијом. 3 Она се састоји у активности, у сједињавању, спајању, изједначавању, прилагођивању. Просто речено састоји се у старању, да индивидуа није сама, да се идентификује са нечнм другим. Услед такве своје тежње индивидуа се не осећа добро у својој пздвојености. Она не може подноепти самоћу и тражи промену ; тражи прелаз из једнога стажа у друго. Ту тежњу, која се јавља као сталан протест Ја-нагону или егоизму, назваћемо љубављу

1 Р. Haberlin, Wege und Irrwege der Erziehung (Basel 1920) S. 168; Der Geist und die Triebe (Basel 1924) cap. 4.

2 P. Häbcrlin, Der Charakter (Basel 1925) S. 106.

3 P. Häberlin. Wissenschaft und Philosophie 11. (Base! 1912) S. 111 ff.

Богословље