Богословље

или еротичким нагоном. 1 Као противност егоизму љубав или еротичкп нагон не тражи одржавање, већ рушење нашега Ja, и као такав стојп изнад наше индивпдуалности. Он тражи идентификации у са нечим другим, са нечпм што није Ja. Према обяму пак тога »другога«, са којим се жели идентификација, код људи се јављају три врсте еротичности или љубави. Једна врста je »мистичка«, која тежи за идентификацијом са целокупним светом, са свима креатурама. Ово не треба мешати ça религиозном мистиком, jep je она нетто друго. Религиозна мистика je тежња за сједињењем с Богом као праизвором за све, што je узвшпено, добро и лепо. Друга врста еротичности или љубавн јавља се као социјална тежња за идентификацијом са друштвом. И напослетку трећа врста je љубавна тежња y ужем смислу. У овом носледњем случају тешња за идентификацијом јавља се као пријатељство и као еротичко-полна љубав. 2 На ове две тежње, на Ја-нагоп или егоизам и љубавии нагон или еротичност, своди ce целокупна људска нагоност. Оне се боре међу собом, уколико провођење једне од њих захтева сузбијање друге. Па ипак та борба није таква, да једна поред друге не би могле постојати. Ја-нагон или егоизам и •ъубавни нагон или еротичност увек су један гюред другога. И још више. Они прожимају један другога и стварају савезе и компромисе. И кад би се све душевые функције могле.свести на »животне моћи« или »нагоне«, кад би целокупна људска енергија била само нагонска, како би то хтела да представи данас јако распрострањена психолошка заблуда Фројдове Школе, 3 онда не би било никаквих тешкоћа у прорачунавању

1 Ed. Spranger (Psychologie des Jugendalters. Leipzig 1927. S. 81 i.) прави разлику између полке љубави и еротике. Полна љубав, по њему, заснована je увек на телесним, дакле чулним побудама, а еротичност поглавито на естетичким осповима. —г Упор, и Bd. Spranger, Kultur und Erziehung (Leipzig 1925). S. 217 ff.

2 P. Häberlin, Wege und Irrwege der Erziehung. S. 169 f.

3 S. Freud, бечки психијатор п оснивач Психоаналитичке Школе, сматра нагоне као »граничив појмове између душевнога и телеснога« и гледа на њих као на »представнике органских моћи«. (Vgl. Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie. Leipzig und Wien 1905. S. 32 u. Samlung kleinei Schriften zur Neurosenlehre. Leipzig und Wien 1893 —1906. Bd. 111. S. 262. Али у примени, ни он сам не остаје доследан тој својој теорији. Јер сексуалном нагону, који je по њему носилац целокупне еротичности.

19

Ступњевп индивидуалног ра-звнтка и васнитање