Богословље

људске делатности. Ми бисмо, са математичком тачношћу, могли прорачунавати сваку појаву у људском животу. Али целокупна енергпја није само нагонска енергпја. Ни један моменат нашега живота, па ни онај нај прости jit', не може ce разумети само из нагона, ако се под нагонима разуме оно, што сама реч хоће да каже ; ако се разуме животна активност, оно, што гони на рад. Поред нагона у човеку постојп и једна друга врста енергије. Она je нетто за себе и, као регулативна моћ, стоји насупрот нагонима. Велики грчки философ Платон дао нам je дпвну слику о томе, упоређујући прву дакле нагонску енергију са коњима који вуку кола, а другу управљајућу енергију са разумним принципом, којп даје иравац коњима. 1 Тај виши принцип у човеку Платон je иазвао разумним принципом. Ми ћемо га пак назвати духовношћу. По професору Е. Шпрангеру духовност у ужем смислу само je продужење и узвишавање правда, који je у самој природи човека. 2 Она je принцпппелна тежња вашим захтевпма и као таква израз средишности, израз јединства и хармоније у животу. Ту спадају не само пнтелектуалне, већ и емоционалне и моралие моћп човека. Духовност je у основи оно, што даје животу меру и форму ; што процењује и управља нашу животну еиергпју. Она надгледа рад наших нагона и тежп, да их доведе у склад са вашим животом, ca објективним или моралним захтевпма. Према нагонима духовност се јавља као последња инстанца, која управља њима и која упућује живот своме иазначењу. II баш зато, што je духовност по суштпни својој нешто друго него нагони, не може се узети, да je она изведена из гьих. Она je, поред нагона, друга основна функција у нашем животу. Као најизразптпји пак орган те ваше моћи људске душе, који je за васпптање од неизмерног значаја, служи савест. У савести и кроз савест емпиричко биће узима удела у иатприродноме, у ономе, што треба да je. Савест je према томе емпиричка репрезентаиткшьа гласа Божјег

придаје двојаке фупкције: хемиско-физиолошке и душевне (Libido, фикснрање и др.). Према томе он сам дели свој граничнп појам на два дела: на физички и психички. а то je »contradictio in adiecto«.

1 Platons Dialog Phaidros, deutsch von C. Ritter. (Sämtl. Werke 11, Leipzig 1922) S. 58. Упор, и Platons Staat, deutsch von O. Apelt (Leipzig 1916) S. 46.

2 Ed. Spranger, Psyhologie des Jugendalters S. 15.

20

Богословље