Богословље

о своме Ja, почињу ипак да ocekajy сама себе, да хоће за себе. 1 Њихова духовност, кој a као што смо већ раније нагласйли налази своју главну емпиричку репрезентанткињу у савести, доводи до сазнања, да индивпдуални живот није исто што и спољашњп свет. И та прва фаза вракавьа својој средишности доприноси много за сазнање јединства и заједнице унутрашњих доживљаја. Она je од огромног значаја и за схватање издвојености и ограничености сопственога бића. 2 У њој дете првппут заузима став према унутрашњим и спољашњим појавамаживота, и то je одлучујуке скоро за целу његову будућност. Инфантилна борба усредсређује, дакле, људско биће у самоме себи. Она га доводи до нзражаја његовога правога Ja, али не и без промена. У целокупном животу почиње да се осећа ново стаже, у коме je духовност на помолу. Многе нагонске тежње, а поготову оне, које нису у сагласности са моралним пршщппима, остају услед тога неизражене. Оне се повлаче са попришта свеснога живота и дејствују више као прикривене емоционалне силе. Отуда и многи чудни знаци, који прате то јако узнемирено и веома покретљиво доба дечјег узраста. Ми не можемо исцрпно приказати ни анализиратп све знаке тога доба, јер они чине тему за себе. Стога ћемо се ограничити само на најважнијим од н.их, као што су плачљивост, осетљивост, »нервозно« понашэнье, повученост у себе, сањалаштво, моћна делатност фантазије, фантастички нагон у игри. Даље, уочљиве неистине у извесним приликама а затим часност до претераног самооптуживања, болећива сажаљења, али и чежња за мучењем, завист и свирепост. Нарочито je пак утнцајна инфантилна форма »рђаве савести«, чије су последице разне врсте плашње, страшљиви снови, впкање у сну и т. д. У то доба јавља се код деде и такозвана »нервозност«, са знацима узбуђења и унутрашње борбе, специално у етичкој области. Она je код дечака јача него код девојчица, па je стога и опасност унутрашње раздртости и нехармоничиости код њих века. Али, зато je опет друга опасност найме, непрелажеше преко граница нагоности код девојчица века него код дечака. '

1 W. Stern, Psychologie der frühen Kindheit. S. 32Ί.

2 Gh. Büchler, цит. спис стр. 41. 3 Упор. S. Freud, Ueber Psychoanalyse (Leipzig und Wien 1920) S. 48 {., и P. Häberlin, Wege und Irrwege der Erziehung, S. 190 f. и Kinderfehler als Hemmungen des Lebens (Basel 1921).

Стушьевп индшшдуалног развитка и васпитање