Богословље

вођством духовности зрело доба je вреые моралне владавине, која држи свет у колосеку. За нормалне карактере оно знали учвршћивање идеала и борбу за њихово остварење ; значп борбу за одржање духовые надмоћности над нагойском и уопште борбу противу зла. 1 Насупрот норыалном пдеалнстичком или реалистичном карактеру стоје случајевп компромисних карактера. Они се одликују знащшэ пнфантилностп. Људи са таквим карактерпма остају у фази дечјих везаности и, услед рђаве савести, живе у сталној кризи и страху. Они траже ослобођење, алн не у борби, већ у компромисима са својом нагоношћу. Али, и зрело доба не протиче без наде на ослобођење и савлађивање инфантилизма. И оно даје извесну помоћ. Почетном педесетих година (код жена нетто и ранпје) ток живота постаје понова лабплан и погодан за промене. Ту се последит пут указује прилика за измену става у животу. Професор П. Хеберлпн карактерпше ово време као извесан одблесак пубертета,, иако се у ньему не прпмећује нпкакво нарочито повећавање еротичности. Код многих л>уди долазе измене старых идеала и постављања новых, па и избор занимања, чак у ово доба. Само и ту покретљивост зрелости успешно искоришћавају махом слабо везана лица. Она, као и лица слободна од инфантплских везаности, достижу после овога своју максималну зрелост и почетном седамдесетих година улазе v старост, као последњи период свога индивидуалног развитка. Екстремно-компромиснп пак карактери. који се ни после педесетих година нису ослободилн инфантилних везаности, у доба старости долазе понова у фазу детињства (инфантилна сенилност), или ако je инфантплноот унеколпко ублажена у фазу млађаних одушевљења (jjße•нилна сенилност). Такви карактери дају изглед, као да нисј прешли 7, односно 17, годину живота. 1 Они су вазда склони на поступке, који их чини и смешным и досадным.

1 F. W. Förster (Sexualethik und Sexualpädagogik. Kempten 1919. S. 141.) каже: »У природи човека жнве папоредо здраво и болесно. И ако дух овлада моћним ауторитетом, болесно остаје само као успавана днспозицнја.«

1 Р. Häberlin, Der Charakter. S. 338 —341.

Богословље