Богословље

Из овог кратког прегледа пндивидуалног развитка јасно je, да су за васпптање од већега значаја еротичкп узнемирена времена него егоистичка. Еротичко време je надражљивије π борба, која се води у њему, живља и беснија. Оно нагиње тренутноме буктању и тренутноме развитку нагонских моћи, које трају неко време, па онда не гледајући на успех попуштају у својој интензнвности п уступају место мпрнијем стању. Егоистички обојена пак времена сталнија су и мање способна за промене. Она су мање наклоњена узбуђењима и депресијама и као таква остају од прилике увек у истој јачини. Или, ако ce межају, она ce поступно појачавају или смањују, Мзузетак од овога чине само неке појаве у њима као глад, жеђ, потреба спавања и томе слично. Тако, ако се прегледа борба нагона у целини, добија се слика једне настављене борбе за превласт, која у егоистички-обојеним временцма значи релативан мир, а у еротичким револуције и живе делатности у развитку уошпте.

Еротичке узнемирености и борба за превласт духовности .у животу дају индивидуи могућност за стварање новога стажа у своме развитку. Оне изводе индивидуу из своје средишности и, ако je процес васпитања правилан, доводе у једио више -стаже. Али, и од еротичких узнемирености за васпитаже су најважније оне, између 3, и 7 године, које смо означили као ступаж »првог« или »инфантилног пубертета«. 'Го je у правом смислу идентификационо доба. Деца се на томе ступжу идентификују не само са људима и животижама, већ и са бшькама и стварима. За жих не постоје мртви објекти. Све je живо и све способно за друштво и разговор. 1 Шта све девојчице не чине са луткама, а дечаци са простим штаповима и изломљеним столицама ? Колико je плача, кад се деца морају растати са каквом омиљеном ствари или омшьеном животпжом ? Још јачи je тај нагон у погледу на идентификацију са родитељима, дадиљама, васпитачима и другим блиским личностима. 1у се долази до заљубљивања и суревживости, који у многим случајевима нарочито ако се не исправе у доба правое пубер-

1 Деца не праве разливе између фантазије и стварности. (/гога ее за њих и каже, да живе у другом свету него одрасли. (Упор. К. КоШш, Die Grundlagen der psychischen Entwicklung. Osterwieck 1921. fe. 223—2.ifi. и S. Bernteld, Psychologie des Säuglings. Wien 1925. S. 223—265).

Ступњеви пндивидуалног развнтка и васпитање