Богословље
несносна му je и хладна. Приыорали се пак на послушиост у тој атмосферы, онда долази ыржвьа према ауторитету. Ни један поступак не води сигурннје моралној анархпјн као поступай еротичке мржње у вези са ауторитативним приморавањем на послуншост. Ми не можемо отклонпти сањалаштво, ако хоћемо правилно да се држимо према васпнтанпку. Шта выше, оно нам je потребно, само не као циљ, век као средство. Стога га треба још зарана, као лично поштовање, одвојити од ауторитативног н упутити на објекте, којн су намењени за еротичке ци.ъеве. Ауторитативно пак поштовање треба пренети на нетто впше ; треба га пренети на Бога и на вољу Божју, ако се желп, да се васпитаннк у своме доцнијем животу не баца у наручје безвредносним ауторитетима. За овакво одвајање апсолутнога ауторитета од еротичких даје прилику други, или како смо га назвали, правп пубертет. 1
Ми смо овде, са Ф. В. Ферстером П. Хеберлином, и др. научницима истакли мисао, која није баш најпопуларннја у академском круговпыа ; нагласили смо, да je j едини ауторитет, ауторитет Божји, и да je он неопходан за васпитање, а то je баш, што се у наше време највише напада. Модерии мислиоци устали су противу васпитања с Богом. Они траже световиост васпитне делатности ; траже васпитање без Бога. На место религискога васпитања почели су да истину морално васпитање. Они траже, да се у деце развија само свест о правилном и неправилном, о добром и рђавом. Али како би се то могло развнјати без Бога ? Како би се деци могло доказивати, да нетто треба радити а друго не, ако се не би апеловало на нешто апсолутно ? Сваким другим образложавањем апеловало ои се на људску нагоност, на наш егоизам или на нашу еротичност. Деца би опет у сваком таквом случају могла рећи : Ми невидимо, зашто би се морала изводити конзеквенца не лажи, не кради, не уби, ако би дотичиа личност могла имати користи од тога. Или, зашто да ja не узберем јабуку, ггоред које пролазим, кад he то учинити први, који наиђе после мене, и кад то неће довести никога до пропасти ?
1 Упор. S. W. Förster, Autorität und Freiheit (Kempten 1923) S. 62. u P. Häberlin, Wege und Irrwege der Erziehung S. 121 f.
33
Стушьевп индивидуалног развитка и васпптање
3 Богословље