Богословље

За право васпитање, за јачање духовности над нагойском енергијом, постоји само један једпнп доказ. Taj je доказ ауторптатпван ион гласи : То je апсолутно неопходно ; то je воља Божја, Kojoj треба да се потчинпш. Етпчки речено, тп осећаш у својој савестп глас Божји, да то нпје добро, зато не чини. И сваки, ко хоће да уђе у суштпну самога васпитања, он ће се сложптп с нама, да je право васпптање, васпитање с Богом а не без Бога.

Др. Јордан П. Илић.

Добротворна улога цркве.

I.

Доброчпнство уопште тешко може да се схвати потпуно оделито од духа хрпшћанства. Хришћанство му даје један сасвим другојачији п потпуннји сыпсао од онога што га je ранпје имало. Обычно се сматра да стари, дохришћански, свет није могао ову врлину да пздвојп ипак од једног фпнпјег егопзма. Отуда, нарочито у последње вреые, све се выше опажа напредак у студирању социологије са хрпшћанске тачке гледпшта. 1 То узајамно помагање чланова Цркве Христове je главна карактерпстика њихова као чланова те Цркве ; то je спо.ъаипье пројављпвање те духовые везе која постојп међу жима (Мат. 23,8; I Кор. 10,17; Јевр. 13,1). Но главны основ тог сажаљења према људскпм невољама имамо у сажаљењу оснпваоца Цркве према људима (Мат. 8,2 ; Титу 3,4). Извор нашег милосрђа je у ствари та љубав коју Христос показује према људпма уопште : пре свега према највећој људској невољп, греху, а затпм и према телесним и материјалнпм невољама, у колпко су те обе врете ипак тесно везане, и уколпко нпшта што je људско нпје за њега туђе, самим тпм, како правплно прпмећује En. Kempthorne, 2 »што Он узпыа на себе људоку природу« (Мат. 15,32; 11,4-5).

1 Види С. F. Rogers, An Introduction to the Studj 7 of Pastoral Theology (стр. 186, Pastoral Theology and Sociologyn Oxford, 1912, Clarendon Press.

1 I. A. Kempthorne, Pastoral Life and Work to-day. London, 1919, Longmans ed. стр. 142.

34

Богословље