Богословље
Улога црквено-словенског језика y стварању уметничких метафора у нашој народној поезији.
Сваки језик je израз човечје душе, слика човечјег душевног живота, il каквоћа и састав његов зависе од богатства тога живота. Али и реч, као слика схватања ових пли онпх појава, и појмова, утиче на тај душевни живот у смислу буђења његове енергије, изазивања жудње за добивањем новпх утисака и оцртавањем ових помоћу нових израза. Ту улогу нарочито играју оне речи, што су ce јавиле као слике утисака, којима се не само освежава наша душа, него се и повећава вредност нашег живота. А то су слике или представе вечне хармоније, социјалне правде и идеала добра, истине и лепоте, дакле слике, које нам уливају мисао о неопходности уређења нашег живота тако, да се сви чланови велике заједнице осећају као брака, које спаја једнака жудња за духовним усавршавањем и остварењем идеје социалне правде. Црквено-словенски језик je права ризница онпх чаробних слика, које су заталасале душе наших предана и освежиле их откривењем циља и смисла живота. У вези са оцртавањем тога усавршеног живота душа наше расе исполнила je необичне стваралачке способности и вештину изражаваььа мпсли, осећања и вероваша. Истина je, да je наша раса у доба превађања св. Писма на језик македонских Словена и стварања црквенословенског језика изашла била из повоја првобитне мпсли и схватања, али je наш језик тек тада до био боју праве тежње за усавршавањем у вези са хришћанским идеалима усавршавања нашег битног и духовиог живота; дакле, црквеио-словенски језик je био кључ за разумевање душе туђих народа, јавио се као духовна' веза, која невидљиво буди сазнаље о братству народа, а у томе јесте узрок богаћеља и животне снаге језпка. Кад говорим о богаћењу и животу језика, увек се сећам легенде о великом Џел-Ел-Един Мохамеду, иознатом под именом Абкара, који je био цар у Индији. Своје име je он добио за своју мудрост и ученост. Он je увек био у друштву научиика и мудраца, са којима се саветовао, тежећи да дозна тајне природе.
42
Богословље