Богословље

Једном je он шетао у свом врту са једннм туђпм мудрацем.. У белом свиленом плашту са скупоценим жезлом у руци Абкар je полако ишао стазом, а на његовом рамену седео jeњегов омпљени ловачкп соко. Било je ведро топло јутро, и под. првпм зрацима сунца оживио je дивни зелени врт : певало je безброј нежних птица, као да су се журиле, да испевају своју хпмну сунцу. Абкар je, опирући се на жезло, са замишљеним лицем слушао хармоничне гласове птица п уживао у Лепотама природе. Трагом за њим ишао je полако мудрац. Наједанпут са грана дрвета излетела je нека мала птица и села на стазицп на неколнко корака од њих. Птица се неколико пута окренула час наједну, час на другу страну, погледала je једним ведрим поверљпвпм оком на људе, погледала je и другим оком, кад наједанпут, увидевши сокола на АбкаревОхМ рамену, она гласно цикну : »тсс, тссс, тссс !« па je онда полетела и сакрила се у гранчицама дрвећа. И одмах je у врту настала мртва тишина све су птице заћутале, није се чуло никаквог гласа . . . Абкар je стао и, уперивши замишљено очи у то место, где je мала пре седела птичица, проговорио je : »Велики Боже ! Како си ти све мудро уредио на земљи. О, како би рђаво било птицама, кад једна другу не би разумеле. А што би било са људима, да ииси дао нашим предцима дар језика. Хвала Ти, Свемогући Боже !« Мудрац проговори : »Хвала из века у век ! Али се. Велики царе, ти вараш. прва реч je дата нашим, а не вашим предцима«. Абкар га je упитао, откуд он то зна. »Тако говоре паше старе књиге«, одговорио je мудрац. »А наше старе кгьиге говоре, да je нама то Бог дао« изговорио je замишљено и са чуђењем гледајући на мудраца, Абкар. - »Књиге ваше су лажне, казао je мудрац«. А на питање Абкара, откуд он зна, да су кљиге његове истииите, мудрац je у недоумици ћутао ини je знао, шта да одговори цару. За овим цар нагло сврну на стазу, пође даоъе, намрштив високо чело, па се наједанпут заустави и рече : »Мудри, хоћу да знам, чије књиге говоре истину. Наредићу, да се одузму од матера дванаестеро деце одојчади, саставићу их у једиој кући и даћу им неме дојкиње, неме чуваре, да она не би чула ниједну нашу реч. Па, кад одрасту, видећемо, да ли he говоритн на вашем, или на нашем језику ; ако проговоре на вашем, онда je ваш језик иајстарији, а ако на нашем, онда je наш најстарији језик«. · Мудрац

43

Улога црквено-словенског језика у стварању уметнпчких метафора