Богословље

Западни Словени су доцније позајмпли били чак и изразе за назпв певача и пграча, иако су у VII веку имали »гусле« (κίθάραί) 1 Тако, у словенском преводу »Номоканона« Х-ХИ в. налазп се члан »о шпильманТхв и о плесцихь« с тумачењем: »шппльмань сказахеть се пгрьць«. 3 Ови »шиљмани« су били познати и у Пољској. Православна црква, која je вршила код Руса, Срба и Бутара своју високу мисију на словенском језику, не само није изазивала слпчне појаве, него je пређашњу народну мистику провела кроз призму хрпшћанског схватања и дала песничкој мисли за символе, метафоре и метонимије јачу духовну енергију. Ато je утицало на богаћење језика народних уметнпка, ј ер са развојем духовне културе једног народа богати се његов језмк новим речима и значењпма. Да би језик могао да изрази живот душе, прожете новом вером, да изрази све три главке гране њеног сазнања - делатностн ума, уображења и живот осећања, он се обогатио новим ср'едствима, добио je не само већи број израза, него и начин за прелаз ове или оне речи у ново значење, преносно, и то се вршило, као обично што се врши у језику, на три начина : метафорски, метонимијски и синекдохски. Црквено-словеноки језйк убрзао je код нас то богаћење, јер су уметници имали могућности, да осете на матерњем језику сву дубину метафорских израза и слика у Христовим причама, за које je градиво узето, као што и они чине, од предмета, занимања и услова обичног живота, те су разумљиве свакоме. Упоређења метафоре, символи и алегорије, којима je украшена свака страница Св. Писма, будиле су душевну енергију и наводиле на размишљање не само уметнике, него и обилие људе. Напр., хлеб и камен, змија и риба (вид. јеваи. од Матеја гл. VII. ст. 9 и 10), ти називи обичних предмета, сличних по спољашности, а различних по унутрашњем саставу, у оваквој комбинацији буде мисао и приморавају je, да се удуби при размишљању о каквоћи човечје душевне хране. Или . . . »что о'узкад врата и тТсный пßть вводдй въ животъ« (Матеј. VII, 13 ст.). Затим прича о вуковима, који »приходдтъ вь одеждахъ овчихъ« (Матеј VII, 15), — све то изражено на матерењм језику богати душу и даје јој подстрека, да ствара, да представльа

1 Bielowskï. Moniimenta, I, 3 —4.

У лога црквено-словенског Језика у стварању уметничких метафора