Богословље

читаве слике, да их спаја и да налази у њима одговарајуће уметничке истине. Јер језик није просто средство за пзражаваже мислп, него je он пндивидуални начин прерађиважа ове или оне мислп, слободни душевни процес, чији су резултатп неједнакп код различных народа : сваки народ има свој начин прерађивања, има своје начине стварања апстрактнпх идеја, у томе и јесте суштина прерађивања, а не у изражавању готових мисли. Треба имати на уму, да се свака мисао не може пзразити речју у женом етпмолошком стању, јер постоје области човечје мислп, које стоје пзван обичног речника или над овпм, например, замисао, план, уметнпчка истина. Такве мисли могу да се изразе само извесним спајањем речи и жених облика. Те области наше мисли јесу спрема за језик. за ствараже и богаћење језика. Зато Христос и пзлаже своје учеже у причама (* pritykia > prityca ј> pritča > прича, прптећп (притычеться), доћи у помоћ ; примежује се); речи су обичне, слике свакоме познатих предмета, али у жеговој комбинации оне су песнпчкы символ . На пр., он говори : »Вы бете соль земли«. (Матеј V, 13) ; израз cô уопште означава предмет, који чува јела кварежа и чини храну здравом и прпјатном. Праслов. solb. грч. οίλς, ά'λες, лат. sol., готск. sait, saltan, saisalt ; старословен. соль, рус. соль, ерп.-хр. со, чеш. sül. 1 Т наведеном изразу реч има метафорско значеже : ученицы треба да својим животом сачувају свет од моралне иокварености и трулежа и да утичу на жегово морално здрав.ъе, да изазивају здраве мисли и појмове. Мисао je изражена јасно, као у елпкама сваког генијалног уметника. у чијим творевинама се впди јасан прелаз од једног значежа другоме, види се одмах : с лик а, значеже и иредстава сва три елементаживе речи. Као што природа врши преображаваже, тако и човечанство ствара у облику измежаважа или на нови начин размештаважа елемената, који иостоје. Кад се то измежаваже врши у језику, онда се једне представе губе и рађају се нове речи са јасним представама. У томе се састоји развпће језика једног народа. У наведеном смыслу црквеио-словенски језик својим символичным сликама учышю je велику услугу нашем кжижевном језику, нарочито језику народных уметника. Iако, ако узмемо јеванђељски израз »cé бо цртвlе Бжlе внутрь васъ есть«

1 Franz Miklosich. Etymologisches Wörterbuch. Wien., 1886 стр. 314,

Богословље