Богословље
(Лука, XVII, 21), чине je скренута пажња на то, да живот света и његово уређење зависе од душевног препорода људи. Живот земаљски иде обичним путем, али кад се у човечанству пробуди духовна моћ, онда ће се живот преиначити и остварпће се идеја содналне правде. Српскп народни уметник толико се одушевио сликом божанствене речи, да je створио читав низ слика из битное и духовног живота свога народа и наведену истину изразио на други начин тако, да су се јавиле нове речи и нове јасне предетаве. Например, у песни »Цар Лазар се приволева небескоме царству.« У низу слика, чија садржина je узета из стварног и духовног живота, лесник наводи, како се кнезу Лазару предлаже да бира »земаљско или небеско царство«, при чему се дају обележја и једног и другог. Ако би кнез хтео небеско царство, онда треба, да »сакроји цркву на Косову«, и да јој »не води темељ од мрамора, већ од свиле и скерлета«, па да »принести и нареди војску«, јер ће сви изгинути у боју на Косову. Људи, који имају у себи »царство Божије«, т. ј. који су пуни алтруизма, који мисле о рају земаљском, о уређењу друтитвеног живота у смислу друштвене правде и који више цене заједничку срећу и напредак, него лично материално богатство, сјај и славу, имају нежне и осетљиве душе, мекане, као танана свила, способни су на пожртвавање. И само такви људи стварају будућност народа и крче пут ка свечовечанској култури и цивилизацији. Чак омрт оваквих људи побеђује грубу себичност и улива веру у васкрс оних, који гину у име својих ближњих, као што je смрт кнеза Лазара и његових војника улила веру у васкрс народа, који je изгубио био своју политичку слободу. Наведена истина изражена je у Јовановом јеванђељу у речима : »Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично, паднувши на земљу не умре, онда једно остане ; ако ли умре, много рода роди« (XII, 24). Према томе je народни уметник на свој начин прерадио јеванђељске истине и дао им облик уметничко! дела, у коме су слике састављене из разумљивих народу елеменаната и у којима je јасно изражена уметничка истина. 1 име je, може се рећи, показан правац богаћеља песничког језика. ■ И Петар Петровић-Његош у свои спеву »Горски Вијенац«, први од индивидуал них уметнпка, испољио je умешност и спосооност
49
4 Погоеловље
У лога црквено-словенског језика у стварању уметничких метафора