Богословље

даљег стварања и развијања сликарског представљања сличних истина.

Његош даје нове слике опасног зла, што претп човечанству и што давп његов народ, па ппак он зове на борбу за оне идеале, који чине »царство Божје« и којп су пзнад материалистичное живота. У борби за заједнпчко добро, за остварење друштвене правде, људи, који су се давно »прпчестпли« у храму »сакројеном од свиле и скерлета«, не иду у смрт са страхом у ерцу већ са осмехом на уснама. 1 Херој Његошев, Игуман Стефан, говори : »Славно мрите, над мрпјет морате«, јер »васкрсења не бпва без смрти«. A владика Данпло тумачп овај велики хрпшћански и друштвени морал умирања за своје савременпке и за оне, који после нас долазе, речима :

»На гробљу ће изнпћп цвијеће За далека нека покољења«.

У наведеној песми народног уметнпка испољава ce његова необична способност појачавања осећајностп и сликарства језпка. Народни песник je толико осетљив, да он не тражи метафоре, него се оне саме јављају као резултат његове необпчне пажње. Он се уживео у дух црквено-слевенског језика и нијансе савремене му матерње речи тако, да има јасну представу о томе, у колико се у овој или оној метафори сачувао траг првобнтног сликарског карактера, па уме да бира и да ствара нове метафоре. То стварање се испољава у томе, што пеенпк даје речи ново значење, које je засновано на сличности; он налазп нове цртице сличности између ових или оних предмета, и тиме се он користи при стварању новог метафорског нзраза. - Он узима метафоре из оне области нашег живота, која нам je највпше разумљива ; при чему су оне једна врста засебнпх сличпца, заснованих на сличности ових или оних предмета, и та слнчност je тако велика, да се између њих не види разлика.

Такве су на пример, његове сличице : »Полетио соко тпца сива

Од светиње од Јерусалнма, И он носи тицу ластавпцу ; То не био соко тпца сива, Beh то био светитељ Илија«

1 Испор. Јаша М. Продановић. »Горскп Вијенац« као васпитно дело. Српски Књижевни Гласннк. 1. децембар 1925 г. стр. 561.

Богосповље