Богословље

За оцртавање тих идеала и душевних особиыа лесник узима метафоре из савременог му битног и духовног живота, а затпм из многобројних спмволичних слика ствара алегорију, изражава уметничку истину : уређење нашей живота у смислу друштвене правде завпси не само од Бога, већ и од нас, јер нам je Бог дао слободну вољу и могућност. да познамо добро и зло.

Свака творевина народног уметника садржи у себи низ метафора и алегорија, чији смпсао je увек у сагласностп са јеванђељскнм истинама, којима се уметник прожео био помоћу сликарских особина језика своје цркве. Њпхова духовна и језична богатства тако су велика, да би се о сваком народном уметничком делу могла написати читава књига. У сваком делу, као одблеску стваралачке маште, одгојене у атмосфери идеала добра, истине и лепоте, као црвени нит проводи се мисао о спајању неба и земље, о томе, да je »царство божје у нама«, да друштвена правда може да се остварп, кад се увек мисли на заједничко добро и кад je сваки наш рад и грађевина заснована на Вишој Правди.

Слична размпшљања о нашој народној поезији, о Јеванђељским истинама, израженим на језику наше цркве, и о вези, која постоји између метафора и алегорија језпка вечне истине и метафора језика тумача ове, утицала би на богаћење нашег ума и језика и излечила би нас од савремене опасне болести грубе себичности и бесмисленог подражавања и сакаћења нашег језика.

Др. Дим. fjypoeufi.

Философија на теолошком факултету

О значају философије за теологију ни je потребно говорнтп никоме, коме je колико-толико позната историја хришћанске религи je. Од најстаријих времена хришћанства теолози његове цркве били су скоро увек у исто време и философи. А то je, с обзиром на предмет и задатак теологије, врло појмљиво. Отуда je, као што je познато, теологија на првом месту, разуме се, тако звана природна теологија или теодицеја сматрана као 'део философије, одн. метафизике, каткада с шом

Богословље