Богословље
просто идентификована, ако није обратно, као у средњем веку, философпја сматрана у неку руку као део теологије, као ancilla theologiae.
Појмљиво je дакле што су теолози морали увек заузети један одређен став према научној философији, чак и онда кад je тај став био сасвим негативан за философију. Да je такав негативан став, који ce, y осталом, јављао врло ретко, управо као врло редак изузетак и у најстаријим временима, данас немогућан, није свакако ни потребно доказивати. Фплософи хришћанске цркве, а исто тако, у осталом, и фплософи других, нехришћанских цркава трудили су се увек, на против, да религијско учење доведу у склад с философијом и наукой. Данас, када су се науке толико диференцовале и одвојиле од философије, може се слободно тврдпти да je философија неопходна управо као веза теологије и науке, на првом месту, разуме се, природне науке. Једино преко философов и психологије теологија може и мора одржавати нужне везе првенствено с природним наукама (физиком, хемијом, геологијом, биологијом), пошто je с друге стране, као социална појава, иначе у вези са филолошко-историјским наукама. А зар би нужност те везе (између теологије и фплософије) требало нарочито доказивати ?
Него ми смо се и против воље мало удаљили од задатка који смо себи у овом чланку поставили. А то није проблем значаја философије за теологију тај je проблем данас за сваког, ко се бави наукой, ван дискусије него питање наставе философије на теолошком факултету. A питање иаставног програма поставлю се за сваку школу и за сваки предмет и мора се мењати према времену и приликама. Те промене, којих je и па пашем младом богословском факултету већ било, као и неједнакост наставе философије на теолошким факултетима у иашој земљи, и изазвале су овај наш чланак. У нас je, по првој уредби православног богословског факултета, настава философије обухватала психологију, логику и историју философије. После je, приликом промене уредбе, с правом избачена логика, а место ње унет je Увод у философы]у.
На тај се начин, пре свега, олакшало ученицима, пошто се у Уводу имају у ствари само систематски, у једном прегледном реду, изложити разни философски погледи и правци, пре свега
53
Философија на теолошком факултету