Богословље
y теоријп сазнања и метафпзици. о којима ce већ иначе учи у историји философије при нзлагању система поједпнпх философа. Међутпм, у Уводу се у исто време може посветити један час или два самој логпци. То je, по нашем нахођењу, за формалну логику сасвим довољно, ма колико да je она у прошлостн била везана баш с хрпшћанском философијом. Сколастички фплософи су учинили за логику врло много, те je то свакако разлог што се њој у западној цркви и данас даје врло много места. Међутим, као што смо већ казали, изван те традиционалне везе, шиита друго не пзискује потребу пзучававьа формалне логике на богословском факултету. А кад je већ избачена формална логика, која je првп и основни део логике, онда се има избацити логика у отите као засебан предмет. Jep другп део логике, теорпја сазнања, поред метафизике, главки je предмет Увода у философију. Све оно што je важно у теорији сазнања, њени основни правци, одговори на најважнија пптања философије сазнања, има се изнети у Уводу.
Што се тиче наставе пспхологије, чини се да je питање много простије. Међутим, један професор теолошког факултета изразио je једном приликом мишљење да бп и психологпја као засебан предмет могла бити избачена те бп оно, што je y њој најважније и важно у првом реду за теологе, имало бити предавано у Уводу. Нама се чини да то мпшљење није ни мало оправдано. Нећемо ни говорити о знача ј у психологпје за теорију сазнања, па чак донекле можда и за метафизику, найме, у колико je сваки систем метафизике произвол мишљења овог или оног философа. Толико бп се још психологи ja можда и дала изложити већ у Уводу у философију, иако се модерна, експериментална психологпја, као што je познато, данас веома удаљила од философије. Право постављено питање гласи : да ли je и колико потребна теолозима сама психологија ? Наше je мишљење да се на то мора одговоритп само позитивно, т. ј. да je психологија теолозима веома потребна. Зар да они, чији je задатак да се брину за здравље и спасење душа људских, не сазнаду не само важније резултате психолошког испитивања љего и сама средства и .методе тог иепптивања, начин на којп се и мера у којој се може дејствовати на душу људску ? Свакако има рођених, практичних, тако рећн инстннктивних или интуптивнпх познавалаца људи ато би можда на крају
54
Богословље