Богословље

problematsku orijentaciju po kojoj se odredjujn osnovni smjerovi filozofskih naziranja« (XIV). Књига je подељена на 3 дела: I. Dio, коме je предмет »Mogućnost nedvojbeno istinite spoznaje«, има два »поглавља«. Прво je поглавље: »Spoznaja kao materijalni objekat noetike« (1 —44). Друго поглавље, »Istina kao formalni objekat noetike« то je »ishodišni problem noetike« расправља о појму и врстама сигурности (45 —58), о скептицизму и догматизму (59 —77). Другп, највећи D i о књпге (82 —293) има два »одсјека« од којих први »Objektivistička папка о istini« расправља, опет у два поглавља l. о судовима (82 —112) и 2. о појмовпма (114 —198). У првом поглављу највећп и најважнији су последња два чланка, трећи »Objektivna istina logičkih načela« (89 —105) и четврти: »Opći kriterij istine« (105 —112. Тачка 44; »Očevidnost jest općeniti kriterij istine i najviši motiv sigurnosti«, 109). Величина другое поглавља, у односу према првом, најбоље показује значај којп му аутор у својој књпзи придаје. Ту ce расправља о »uvjetima za objektivnii istinu sudova« (112), о »apstraktivnoj tvorbi pojmova« (146) и о њиховој »objektivnoj vrijednosti« (168). Kao увод у ово поглавље служи један »historijski pregled empirizma« (114 —134), у коме je, пре снега, како сам аутор вели, »dosta iscrpivo« приказана Локеова наука (118 —124). Један велики Dodatak износи »Nauku sv. Tome о pojmovima« и назоре неколиких других католичких философа (177 —198). У додатку на крају књиге истине се, као један од најважнијнх философских проблема, »vjekovni problem о nmverzalnim pojmovima, zapravo о njihovoj realnoj vrijednosti.« (505). Другом »одсјеку« другог дела предмет су »Subjektivistički nazori о vrijednosti istine« (199 —292). Ту се излаже: 1. »empiristički pozitivizam«, па 2. »logički (noetički) racionalizam«, (Платона, Декарта, Лајбница, 205—217), па 3. »Kantov (aprioristički) subjektivizam«, о коме ce расправља прилично оппшрно (217 —271). Ту je најважнији § 4., т. ј. »Kritika Kantovog subjektivizma« (218 —268). После тога се, у том другом одсеку другог дела, у кратко критички разматрају »pragmatizam«, »spiritualistički aktivizam« (P. Ојкена), »Ontologizam«, »Tradicionalizam (Razumni fideizam)« и. најзад, »Proturäzumni fideizam« (271 —292).

Богословље