Богословље

Последњи, трећи Di о пма трп одсека. Први одсек »Idealizam« (293 —333) расправља о идеализму и феноменализму пре π, још више, после Канта, нарочито о Фолкелту, Лоцеу, Хартману, Бергсону —, о питању егзистенције реалног света и о могућности сазнања његове праве »нарави«. Други одсек »Znanstvena spoznaja realnosti« (334 —414) расправља, у шест чланака, 1. о »realnoj egzistenciji sjetilnih predmeta (tjelesnog ili izvanjskog svijeta)«, о »наравном (наивном) и критичном реализму, 2. о »vrijednosti sjetilnog opažanja«, о строгом и »умјереном (интерпретационом) реализму, 3. »usebno iskustvo ili svijest«, 4. »Razumni izvor spoznaje«. Једна важна тачка ту je »psihološki noetička analiza razuma« (385), на коју ce надовезује »Nanka sv. Tome о razumu« (390 —400). Чланак 5. (400 —410) »Pojmovna spoznaja realnosti« ·. — пма за предмет »formalizam ili pretjerani realizam (ultrarealizam)«, »umjereni realizam (proti konceptualizmu ili fenomenalizmu)«. Најзад, чл. 6. јесте »Izvanjski izvor spoznaje ili auktoritet« (410 —414). Трећи je, одсек »Spoznaja metempiričke realnosti« (415 446). Ту ce расправља о »fenomenalističkom agnosticizmu«, о »modernizmu«, о »intuicionizmu«, о »kategorijskoj spoznaji i mogućnosti metafizike« и, најзад, о проблему каузалности. Модернизам, чији je родитељ Кант (553), долазп —»s noetičkog gledišta« »samo toliko u obzir u koliko se oslanja na agnosticizam« (428). To je, у главном, садржина овог великог дела чијих 28 штампаних табака велике осмине још увећава без неке нарочите стварне потребе, како се нама чини један несразмерно дуг D о d a t а к, од скоро осам штампаних табака (449 580), у коме се налази неколико расправа ауторових штампаних раније у »Bogoslovskoj Smotri«. Циљ им je »da priručno npotpune dosadašnji sadržaj knjige« (449). Одмах у почетку овог свог значајног дела уводи писац читаоце врло успешно у најважнија питања теорије сазнања. Он поставља питање: »Šta je spoznaja sama po sebi (po svojoj blti), t. j. bez obzira na pojedine doživljene slucajeve«. »Zapravo dakle hoéemo da se od empiričkih (pojedinačno doživljenib) spoznaja pomaknemo do metempiričke strukture spoznajne« (1). Предмет суда je »predmetno odredjenje (predmetni ili stvarni snošaj, Sachverhalt)«. Sud je »istin.it, kad sadržajno izriče

Оцене и прикази