Богословље

деле целу философију на теодпцеју и космологију. У ову другу увршћују философпју природе, с једне, и антропологију (психологпју, логику, етпку, естетпку), с друге стране (541). Некима je чак метафизика само онтологија и теодпцеја (542). Ту аутор излаян* укратко и развитак сазнања, »stepene spoznajnog doživljanja« (508 —526). У последнем одељку, Tri јubil еј а, налазе се три чланка или, како их ппсац зове, приказа. Ти »prigodno sastavljeni prikazi umetnuti su ovamo s namjerom da usvijetle vezu noetike s ostalom filozofijom, kao i njezino značenje za religiju.« (548). У првом чланку Religija u Kantovoj fil оzо f i j i. О 200 godišnjici Kantova rodjenja (548 —555) критикује ce Кантово схватање религије. Црква мора да »osudi une fil. religijske doktrine koje su njezinom učenju suprotne«. »Јег valjada i Crkva imade pravo da svoje uëenje smatra istinitim« (553). Други чланак je»Filozofijska ideologij a Tome Akvinskog. К 700 godišnjici njegova rodjenja« (555 —565). Tomina filozofija znaëi sistematsku sintezu speku-lati vη о g duha s teleološkom idejom Kršćanst V a« (558). Аутор нарочито наглашује важност питања »о značenjuTominefilozofijezasadašnjicu« (561) и констатује да je »averzija prema skolastičkoj filozofiji općenita i trajna pojava u naučenjačkom svijetu«, што он, разуме ce, критикује (564). Последњи je чланак »Р оgl е d na franje vač к u filozofij u«. To je једно »predavanje održano prigodom jubilarne proslave koju je priredila Hrv. Bogoslovska Akademija« (565). »Osnovna. . . karakteristika franjevačke filozofije istovetna je sa samim pojmom kršćanske filozofije«. »Po svome cilju kršćanska filozofija traži sintezu izmedju kršćanski-vjerskog nauka i filozofskog umovanja«. Даље писац излаже како ce je »kršćanskoj teologiji naučnom ispitivanju kršćanstva —■ narnetnula potreba filozofske obradbe. Pogotovo je teologija morala u svoju sferu povuéi fil. umovanje i zato, sto su pojedini vjerski stavci čisto spoznajno dostiživi ; tako primjerice nauk о Bogu, о duši i t. d.« 566). Тако je Ориген »(dakako s nekim zabludama) metodiëki proveo . . . vezu dogmatskog uëenja s filozofiranjem« (567). »Gajeći platonsko-augustinsku tradiciju franjevaëka je

Оцене и прикази