Богословље

filozofija kao sastavni dio skolastike ispunjavala stvaralačkom svojom snagom ne samo cvat skolastike . . . nego i ona razdobîja koja se n historiji skolastike smatraju obično neproduktivnima« (578). Као и сви католички фплософи, Ц. се највише ослања на сколастпчку философпју, пре света, разуме се, на философах Томе Аквинског, највећег философа католичке цркве, кота исцрпно познаје и врло много цитира. Од новнјих католичких философа Ц. помшье најчешће пок. кардинала Mercier и немачког професора J. Гајзера, који je један од најважнијих живих философа католичке цркве. Аутор заступа, као што смо видели, умерени реализам, али с правом наглашује да je »objektivistički realizam zastnpljen i izvan svakog neotomizma« (492). Тиме смо завршили преглед ове велике и добре юьиге. Као што je врло природно, у овако великој књизи могло би се наћи што-шта што би се дало крптиковати. Али то су, у главном, увек само мање важне ствари. Највеће замерке морале би се учинитп, како се нама чини, унраво само с формалне стране. То важи н. пр. за многе, каткад по читаве стране дуге biljeske и напомене које су обично врло значајне али су, због мањих слова, врло непријатне за читање. (Псп. н. пр. стр. 54 —58, 152 —168). Joui се више може писцу замеритп необпчно честа употреба заграда. Највећи број тих заграда постао je отуда што je писац наше изразе објашњавао у заградама немачким. С обзиром на нашу још неизрађену и нарочито још не заједничку српско-хрватску терминологију, то je врло појмљиво. Врло je појмљиво нпр. да ее израз »zor« одн. zrenje објашњава немачким, (Anschauung). То je у осталом, врло згодна и врло потребна реч, унраво једина наша народна реч којом се адекпаптно може изразити оно што се латински зове intuitio а немачки Anschauung. Крајње je време да се српеки и хрватски фплософи већ једном постарају за заједничку терминологију. О потреби једне заједничке, специално психолошке терминологије, ми смо нека je допуштено узгред поменути већ говорили на једном другом месту (йен. »Прилози за психологију детета«, 1925, бр. 2), али, на жалост, нисмо нашли одзпва, као што су се и наши, покушаји за стварањем једног философскдг друштва у Београду разбили о извесие скривене

Бгогословље