Богословље

супротне утицаје. Заграде каткад представљају извесну економију у овоме иначе обпмном делу. Али употреба заграда несме бити тако честа (као што je то обичај нарочито код старпјпх немачких писаца) да отежава читање. А аутор употребљава каткада, пз навике, не само у једној реченпцп по неколико заграда, него и у једној великој друге, ыаьье заграде (исп. нпр. стр. 23, 146, 543). Најзад, могли бисмо још зажалити што на крају књлге нема никаквог регистра ни ствари ни имена, а у овако великој књизи, од преко 36 штампаних табака, регистар би био од велике користи. Међутим, и то je, хмогло би се рећи, један чисто спољашњи иедостатак који ни у колико не мења вредност садржине књиге. Као што се видп, сви поменутп недостацп у ствари су сасвим незнатни и потпуно се губе у овом великом делу које je једно од највећих и најбољпх дела у нашој сиромашној фплософској шьижевности,

Др. Борислав Лоренгр.

Милош Пошепта:

Апологетика. Учбеник за Бозословије.

(Издање књижаре Job. Живковпћа) Срем. Карловцп 1927. в. 8° стр. XI + 608. Писац ове Апологетике познат je још пз раније нашој широј богословској читалачкој публици не само својим радовима из апологетске него и из других области оогосл. науке. Овим пак својим новим радом попунио je једну осетну празнину у нашој и иначе сиромашној богословској књижевностп. До сада je код нас било само омањих апологетских раджи, које су обрађивале само поједине проблеме из хришћ. религије, но још се нико није био усудио да д4 једну пуну апологетску систему. Стога би један овако обиман рад на сиотематској одбрани и утврђењу божанског · карактера хришћ. религије требало топло поздравили ако у себп има довольно шаге да постигне овај задатак. Апологетика г. Паренте je довољно обимиа, те се овде не ыоже дати пи у најкраћој скици преглед садржппе гьеие. осталом, ни je толико. ни важно изнети шта je све писац рекао, пего к ако je рекао. Треба, дакле, изнети одговоре на питагьа : Да ли ова Апологетика по своме распореду и по својој садржини

65

Оцене и приказы

Б о го ело ил. е