Богословље

Хетингер , 340 —, die Grabeskühle und der Duft der Salben haben ihn allmählich wieder aus der Ohmacht erweckt. Allein Josephus erzählt in seiner Lebensgeschichte (§ 75), es habe ihm Titus drei noch lebende Gekreuzigte geschenkt ; trozt augenblicklicher Hilfe der Aerzte starben sie doch bis auf einen. Wie sollte der Todkranke den schweren Stein hinwegwälzen, was den Frauen unmöglich schien (Mc. 16, 3) ?«

Г. Патента, 512—513. »Хладноћа гроба и вогь балсама били би га постепено пробудили из онесвешћења Ова je пак хипотеза по себи скроз невероватна. 1 Уз то, претешкпммукама и губитком крви. скроз ослабљен, Христос не би био могао одвалити плочу која je затварала гроб, кад се то и женама чинило немогућим (Марк. 16,3.).«

1 Јосиф Флавиј прича у сном жнвотопису (§ 75) да му je цар Тит бпо поклонно три распета који су joui били у животу, али да су сва тројица умрла, иакоим се одмах указала лечничка помоћ.

(Упор, још: Пар. 460-1 = Хет. 281-2; Пар. 84 Рожд. I 386 ; Пар. 343-4 = Хет. 382 ; Пар. 316 = Рожд. I 253 ; Пар. 374 = Хет. 406 ; Пар. 318—319 щ Рожд. I 268—271 ; Пар. 325 = Р. I 283; 11. 328 = Р. I 307 ; П. 415 = Р. И 185-6; п др.).

Г. Иарента не наводи писце и њихова научна дела, јер сматра, да се у томе не састоји ученост, и пошто има и таквих »који иапросто од других преносе такве наводе«. Па ипак он од ступа од овога свог принципа. Где-где наводио je и он писце и њихове научне радње. Тако нпр. на стр. 316. Али, као што je и текст узет из Апологетике Рождественское, тако je узет и овај подтекст (в. Рожд. I 253-4). На стр. 319. г. Парента наводи многе писце, њихова дела па и стране. Све je ово преписано из Рождественское (1 268 —271), с том само изменом, што су текст и подтекст Рождественскога унесеии код њега само као подтекст. Ту je пак учииио у брзини једиу омашку. Кад би се неко заиитересовао овом иаведеном литер ату ром, узал\д би тражио књижевно дело Weit z-a под насловом: Buse hm ä η η е г, јер не постоји. Пошто je Рождественски већ на стр. 268 навео цитирапо дело Weit z-a, сматрао je, разуме се, излишним, да и на идућој странй наводи наслов дела, век само писца и страну. Г. Парента га je ту допунио, узевши из

Оцене и прпкази