Богословље

још нпсу били вратпли у ртаџбпну. Правдали су се говорећи да не придају велику важност неугоднхш појединостима које С У још задржане у ревидпраној књизи. 1 Њихови швајцарски пријатељи су ce такође прпвремено морали задовољитп постигнутим успеспма, али су саветовали енглеске реформисте да ce свима средствима потруде како би укинулп и онај остатак обреда »пуних саблазни и повода за падање« (у папизам). 2 Нпсу ce противплп унапређењу реформиста у чин епископа, јер су веровали да ће на тај начин доцније више моћп допрпнети успешно] реформи. 3

Ново решење спорова није дакле задовољило ни једну противнпчку страну, jep je значило неку врсту протестантског католицизма. Изгледало je невероватно да ће Енглеска битп поштеђена од тешких потреса у блиској будућности,»јер за маријанце (романисте) није могло бити католицизма без Папе, а протестантизам, који je задржао католичке ученье, ннје за женевљане био бољи од папизма«. 4

обликом »ex qua deinde facillimus est ad papistieam suppeгst i 1 i о ne m et idolo maniam transitus. Quod non eo scribo, quot tales apud vos esse sciam, sed quod ne tales sint metuo«. Zurich. Let t. p. 7 (latine).

1 »Наши умовн нису толико беспосленп да овим глупостима придају много важности. Други теже за неком златяо м или, како се менн чини, о л о в и о м средином, па вичу како je половина боља од целине« Џуел П. Мартиру, ibid. р. 23.

2 »Дајем вам два савета : а) да још продужите проповедање и да ни јавно ни приватно не престајете бранити истину учета и одрпцати обреде пуне саблазни и повода за падање (у папизам) ; б) да се уздржите од служења Тајни, док се ове несносне љаге не уклоне. То ии j е само мо j сав е т, него и мишљење свет л о г Були нгeр а« (Петар Мартир Томи Сампсону, 15 јула 1560) ibid, 11, 27, 38.

3 »Ma да сам увек био против употребе унраса ове врсте (у црквама), видећи садашњу опасност да будете суспендовани са проповедничке дужности и пошто he можда бити неке наде да се и она сенка Мнсе укиие, као што су укинути олтари и ликови, над а м се да hе т е в и и оста л и који добију ей искони je све своје напоре упутпти у томе правду (Мартир-Сампсону) ibid. 11, 32, 33. Види р. 143.

4 Dr. W. Ы. Frere, Hist, of the English Church (Elizabeth and James I), p. 51.

102

Богослошье