Богословље

Даже понашање реформиста много потсећа на. савете'које им je у том погледу њихов једномишљеник Петар Мартир упутпо из Цириха. 1 Оно ce најпре манифестовало y њиховом протпвљењу деремонпјалу дворске капеле, која je на очуваном иконостасу задржала ликове светитеља, распеће и свећњаке. 2 Они су то сматрали краљичином великом недоследношћу и давањем рђавог примера њеним поданицпма. Многц су, па чак и Матпја Паркер, протестовали противу тога у својпм, понекад дугачким, али увек озбиљнпм адресама упућиваним краљици. 3 Тај сукоб ce завршио јавним диспутом на ту тему, одржанпм 5. фебруара 1560 г. Умерени су победили, a екстремнпји реформист су »били захвални што су избегли ову опасност.« 4 Јелисаветине наредбе (1559 г.) да се уклоне и «потпуно пстребе» 5 сви кивоти, свећњацп, иконе »и сви други спомеющи«, дале су потстрека безвлашћу зилота-реформпста, Koje je онаказило храмове »на саблазан свих племенитих и нежних срдаца«. То je довело до издавања специјалне прокламације (19. септ. 1560) у којој je краљпца објаснила да je намеравала само »да смакне споменпке идолопоклонства и лажнпх ликова у црквама и манастирима«. Наредила je да кривци подигну порушене и оправе оштећене споменпке, забранивши сваке даље пконоборске изгреде и запретивши преступницима строгим казнама. 6

1 Види стр. 102. прим. 2.

2 Истерани оксфордски студент Џон Маршал je писао једну расправу о крсту и посветио je краљици »због њеие љубави према крсту«. ce »врло смело изражавао о задржавању крста у њеној капелп«. Strype, Annals I, р. 176.

3 Наводе их: Burnet, Hist, of the Reformation, vol. 11. p. 629 (Pocock’s ed.); Strype, Annals, I, 331, Life of Parker, bk. 11. ch. VI. Опомињали су краљицу Тертулијаиовим речима ; »Није довољно чувати се идолопоклонства према љима (ликовима), већ и од њих самих« и молили су je да ту ствар повери »једном сабору епископа и других учених људи, по примеру Константина Великог и других хришћанских царева« Cardwell, Documentary Annals, 1,268 273. Видии Zurich Lett. 1,63.

4 Dr. Frere, History, p. 54. Нови епископи су се поделили y овом диспуту : Кокс и Паркер, као умереиијп, били су против 1 риндала и Џуела. Види Zurich Lett. pp. 39, 42, 46.

5 Gee and Hardy, op. cit., p. 428. 6 Cardwell, Do cum. Annals, p. 289. Види и Јелисаветпно писмо у коме иапомиње »очигледно кварење и опадање зидова, ирозора и застора« у храмовима. ibid. рр. 295, 296.

103

Калвшшзам у Англиканској Реформацпјп