Богословље

чврсти π непоколебљиви у својој верп. Иринеј je изложив учење свих тадашњих гностпчких јеретичких система тако јасно, да су хришћанп могли добити потпуну њихову слику. Он je у главном изређао све системе гностичких јереси у првој квьизй поменутог свог дела, које je написано у пет књпга. Да je запета ово дело против јереси написао Иринеј, епископ лугдунски, сведоче нам многи црквени пиецп, који још уз то цитирају многа места из овог дела. 1 Грчки текст овог Иринејевог дела се рано изгубио као целина, само су се сачували неки одломци, који се налазе као цитати у књигама Иполитовим, Јевсевијевим и Епифанијевим. Тих цитата има највише из прве књиге овог дела Иринејевег. До данас се сачувао један стари латински превод овог дела под називом : Adversus haereses. 2 Тачно се не зна када je настао овај латински превод. Критичари Grabe и Massuet мисле да je овај превод настао пре Тертулијана и да се истим служио Тертулијан, при изради свог дела »Adversus Valentiniano s«. Други критичар Jordan тврди сасвим обратно и доказује да се преводиоц овог Иринејевог дела служио поменутим делом Тертулијановим. Join уз то додаје да je први латински писац који се овим преводом служио био, по свој прилици Августин. Према томе Jordan миелн да je поменути превод могао настатп тек у 2. половини 4. века, и то негде у северној Африци. 3 Овај латински превод, по своме поставку, дели Loofs у три дела. По његовом мишљењу први део je најстарији и могао je настали у IV. веку најраније у северној Африци, а друга два дела су доцнијега датума, т. ј. настала су можда тек у V. веку у јужној француској. 4 Последње две књиге овог Иринејевег дела je пронашао 1910. год. Тер-Масијану у армейском преводу. Овај je превод

1 ‘Ιππολύτου κατά πασσών αιρέσεων έλεγχος βιβλ. 6 κεφ. 42 ; Κλημ. Αλε£. Στρώματα βιβλ. 6'"κεφ. 18; Κυρ. ‘Ιεροσ. 16. κατηχ. § 6. Migne : gr. ser. t. 33 col. 925; Βασ. του Μεγ. περί του ‘Αγίου Πνεύματος κεφ. 29 § 72- Migne: gr. ser. t. 32 col. 201; Јевс. ист. црк. књ. 2. гл. 13; књ. 3. гл. 28 и књ. 4. гл. 29; Hieron. De viris illustribus cap. 25; Έπιφανίου αϊρ. 24 § 8, αϊρ. 31; § 8 —34; Φωτίου βιβλιοθήκη κώδιΕ § 120.

2 Hieron. De viris illustribus cap. 35. 3 Jordan: Das Alter und die Herkunft der lateinischen Übersetzung

des Hauptwerkes des Irenäus —■ Leipzig 1908. 4 Loofs: Die Handschriften der lateinischen Übersetzung deslräncus

Leipzig 1900.

125

Иринејево излагање гностпчкпх јересп