Богословље

око Автогенпсиса. И Телпматос и вечни живот (Еонпа Зои) произвела су опет четпри еона, којп су били у службп поменутим светлостима, а то су Харис, Телисис, Синеспс и Фронисис. Харис се уједпнпо с првом светлошћу и назван je Хармоген, Телисис са другом и назван je Рагуел, Синеспс пак с трећом светлошћу и назвад je Давид, а Фронпспс пак с четвртоы и назван je Еделет. Када су се свп средили, Автогенеспс je родила човека савршеног и истинског, кога назову Адамант. Из Антропоса и Гносиса рођено je дрво које такођер назпвају Гносис. Затхш je из првог анђела произашао Св. Дух, кога називају Софија и Прунпкос. Када je овај видео да није ни с ким уједпњен, тражио je да се некоме лридружи, али пошто не налазаше никога, гледаше даље ниже да нађе жену. Доцније je, кажу, он родио Проархонта, за кога кажу да je собом однео велику врлину од мајке своје, да ce je удаљио од ње и да je начинио чврстим небо, у коме он станује. Доцније je, кажу, он ујединио се са смелошћу и с њом родио Какију (злоћу), Зилин (ревност), Иринин (мир) и Епитимију (же.ъу). Када je све ове родио, мајка Софија, ожалошћена je побегла у висине. 1

Затим прелази Ирпнеј на офите и каже да су они учили да прва спетлост беше у Витосу. Ова еветлост je у ствари првн човек и она je извор света што постоји. Из првог човека je произашла Енија (разум) коју офити називаху сином човечјим или другим човеком. Испод првог човека и Еније стајаше Св. Дух, а испод Св. Духа четиры елемента : вода, мрак, понор и хаос. Тако изнад поменутих елемената стајаше Св. Дух, кога офити сматраху првом женом. Први и други човек су се заљубили у Дух. Из Духа се родила еветлост, т.ј. Христос, као трећи човек. Свети Дух беше женско, зато га офити називаху мајкрм живих, која не могаше подиосити сувише велику еветлост. зато je Христос узео своју мајку и с шом je отпшао на место где се налазаше права црква. Ову цркву сачињаваху удружени отац свега (први човек), Енија (други човек), Св. Дух и Христос (трећп човек). Из жене, т. ј. Св. Духа изашла je суштина светлости и пала je у воду. Она се сада назвала Пруникос (блудница) и

1 Ireneus: Adversus haereses lib. 1. cap. 29. § I—4;1 —4; Migne: gr. ser. t. 7. col. 691—694.

134

Богословље