Богословље
Софија (мудрост). Бпла je уједна п мушко и женско. Пруникос je сада плпвала по води, пз које je произвела матери јално тело. Ова материја беше врло тешка и не могаше да се одвоји од воде, али, уз прппомоћ светлости која je бпла у њој самој, пзашла je пз воде и успела се високо, где je од свог тела створила небо и ту je пзабрала себи седиште.
Из суштине светлости материје и Пруникоса и Софије родио се оин, назван Јалдаваот (син хаоса), од кога се опет родио син Jao, а од Jaoa велики Саваот, од Саваота Адонев, од Адонева Елоев, од Елоева Ојев, од кога се најзад родио Астафев. Ових седам су поделили између себе силе, власти и анђеле. Они су заједнички створили Адама и Еву. Када су их стварали, сви седам су били на небу, одакле су управљали и небом и земљом. Таково стање није стално трајало. Разлог je томе био тај што je Јалдаваот, без дозволе своје мајке, изродио синове и потомке своје, а тако исто je створио анђеле, арханђеле, силе, моей и власти. Његови синови су имали у себи моћ и силу, па су се с тога почели свађати са својим оцем. Јалдаваот, огорчен на своје синове због таковог држања, бацио je поглед свој доле на материју, и тако je родио сина у облику змије. Овај je сада покушао да обори свога оца Јалдаваота. Мајка Јалдаваотова, која je била непријатељски расположена према своме сину, наговори змију да превари Адама и Еву тако, да они прекрше заповест Јалдаваота, свога творца. Змпја je извршила своју улогу ; и Јалдаваот, расрђен и озлојеђен на Адама и Еву што су прекршили његову заповест, отерао je са неба змију, зато што je праодима открила тајну. Офити су поштовали змију, jep je она прва дала људима знање. 1
Најзад Мринеј говори о Кајинитима и каяш да су поштовали Кајина, а тако исто Исава, Кореа, Содомите и пиша сличне људе, зато што je њих мрзео створитељ света. Кајинити презираху створца света и његов закон. Тако исто поштоваху и издајника Јуду, jep je он једини од апостола имао право знање. Јуда je добро урадио што je продао Христа за спас льуди, jep je смрћу Христовом уииштеио и разорено царство Димијур-
1 Ireneus: Adversus haereses lib. I. cap. 30. § I—ls1 —15 ; Migne: gr. ser, t. 7. col. 694—704,.
135
Иринејево излагање гностпчкнх јереси