Богословље

него да остану у земљи моавској, јер она као удовица неће више пмати деце, да би се оне могле за њих удатп, (шьпга о Рути 1, 11.). Рута неће да je послуша него се заклшье, да ће све сњом делити. Када долазе у Вптлејем, упознаје се Рута са рођаком свога свекра, Возом, на чпју je њиву отпшла да пабирчи иза жетве. На лукав начни, по савету своје свекрве, подсећа Рута Воза на његову рођачку дужност о левпратском браку. Воз јој примећује да има још један рођак, блпжи од њега, па ако je тај не узме, он ће je свакако узети (Рут. 3,1. —13.). Сутрадан узе Воз десет људн и пред њпма запита тога блпжег рођака, да ли ће узетп Руту, да »подигне пме умрломе у наследству његову«. Када то овај одбпје, сам Воз пзјављује, да ће он узети Руту за жену, да »подигне пме умрломе Мах лону, да не логине пме умрломе међу браћом његовом и у месту његову«. (Рут. 4, 1.-10.). Из овога се примера јасно впдп, да je у народу владало некада дубоко уверење, да нпсу само рођена браћа обвезана на левпратскп брак, него пето тако п евп осталп рођацп. Мојсејевпм законодавством се тај обпчај огранпчава, п захтева ce само од рођене браће да ту дужност врше, п то само у случају, да су живели с покојнпм под пстпм кровом. Из пптања садукеја (Мат. 22, 24.) пзгледа, да je у Христово време била друкчпја пракса. Но велика je тешкоћа у налажењу тачнога значења израэа : »üben ’en lö«. »Ben« y јеврејском значп обпчно : »спн«, па настаје пптање, да ли се и овде пма разуметп »спн« пли у опште »дете« т. ј. да ли се морала удовица удаватп за девера и у случају да je пмала деце, алп нпједног спна, или у опште само онда, када нпје пмала ни једног детета. За буквално значеше речи »ben« т. j. да се под њом овде пма разуметп само мушко дете, спн, особпто се залаже Nowack 1 , а пзгледа да то мпшљење прима и Döller 2 , када преводп споменуто место са : »без спна« . . . п »првп спн«, и ако не заузпма одлучно становпште 3 . Но против тога буквалног схватања устају веома многп

1 о. с. I. стр. 345. и Anmerk. 1. (са Онкелосом).

2 Dr. Johannes Döller ; Das Weib im Alten Testament, Münster in Westfalen 1920. (Biblische Zeitfragen 9. F. Heft 7-9.) стр. 34.

3 Исто мишљење деле : J. Benzinger (Hebräische Archäologie, 3. Afl. Leipzig 1927. Angelos Lehrbücher Bd. 1. стр. 29L), P. Volz (Die biblischen Altertümer, Calw u. Stuttgart, 1914, 341.).

Богословље