Богословље

Најважније Оригеново догматско дело јесте : TTepi αρχών de principiis у четири шьиге. Ово се дело није сачувало у грчкоы оригиналу него у латинском преводу аквилејског презвитера Руфина у целокупном обиыу. 1 Овај превод нпје веран оригиналу, него су ынога места пзмењена и допуњена, као што и сам преводилац каже у свомпредговору на то дело. Писац je хтео да прикаже заблуде јеретика и фплозофа о прпнцншша и најважнијим релпгпјозшш пстинама и да спстематскп изложи хришћанско догыатско учење. У уводу износи писан план рада. Темељ и пзвор свих истина јесте реч Христова и његових апостола, Како не влада сагласност у многим пптаньиыа вере, ваља поставпти правило, по којем ће се познатп права наука Христова и његових апостола. Тај критерпјум истине јесте наука цркве, у којој живи пропрвед апостола : »illa sola credenda est veritas, quae in nullo ab ecclesiastica et apostolica discordat traditione«. 2 Само ону истину ваља примити и веровати, која не одступа ни у чему од црвеног и апостолског предагьа. По Евсевпју 3 дело je написано пре одласка Оригенова из Александрнје ; неки узимају 220. годину, а по Барденхеверу дело je написано око 230. године. 4 То су управо предавања, ко ja je држао Ориген у катпхетичкој школи у Александрији. Дело je верно огледало његовог духа ; оно не обухвата целокупни догматски систем и круг догматских истина, како их схвата наука у садашгье време. При предавању Ориген je својим слушаоцпыа објашњавао питање, која су формулпсана у символу вере ; но о оиим питањима, која нису објашњена, даје сам своја орпгинална мишљења. Ориген узпма за основ свог догыатског дела четири принципа »άρχαί« а то су : Бог, свет, слобода (душа) и Откривење. Према томе поделио je дело своје на четири књиге, тако да сваки од тих принципа чини главку садржину поједине књиге. 5

1 Migne, Patrol, ser. gr. t. 11. col. 111.—414.

2 De principiis, Migne, Patrol, ser. gr. t. 11. col. 116.

3 »Libros item De principiis antequam ab urbè Alexandria migraret, composuit. Euseb. bist. eccl. YI. 24. Migne, Pair. ser. gr. t. 20. coi. 579.

J Bardenhewer : Geschichte der altkirchl. Literatur, 11. В. S. 136. Види »Богословље« год. 11, св. 2. стр. 145,

5 Dr. Perd. Baur : Vorlesungen über die christliche Dogmengeschichte. S. 238.

148

Богослов.ъе