Богословље

Прва юьпга говори о Богу, Христу, светом Духу и анђелима. Друга књпга расправља о свету, ваплоћењу и васкрсењу Христовом. Трећа књига о слободној вољи, о средствиыа моралног успевања и о крају света, а четврта књига о пнсппрацпји, тумачењу и разумевању светог Писма. Ово дело je врло важна појава у историјп догматике. Оригенов начин научног рада на догматима послужио je као путе : вођа за потоње црквене писце и то je дело врло много допринело развитку догматске науке.

Г. Константиновы fi .

Оцене и прикази.

Флајшман : Проблеми живота с гледишта социализма и хришћанства. Превео Мих. Поповић, протојереј. Београд, 1927.. штампарија »Св. Сава«. B°, страна 163. Већ по бамом наслову ове књиге, као и по звању преводночевом, може се a priori заюьучити да она има позитиван хришћански карактер. Њен je задатак да одбрани хришћанске погледе на живот од напада социјализма, односно његовог најизразитијег и најконзеквентнијег облика комунизма. Пако овај превод није добар превод, ипак се и из њега види снажан покушај писца, да поступно и са разних страна расмотри социјалистичко-комунистичке идеје о социјалном поретку, да покаже како оне почивају на тобоже иаучним испцтивањима и резултатима науке, и да напослетку износе пред очи читаоца сву страхоту коизеквенција таквих последа на живот. Писац ове књиге није партајичан и тесногруд. Он признаке да су користољубље, грамзивост и уопште егоизам богатпх (буржоазије) узрок несносној социјалној беди ; он отворено признаје да су захтеви радничког сталежа (пролетаријата) за побољшање материјалиог стажа у главном оправдани, али мисли да се правда не сме и не треба грубим иасиљем постизаватп, и да се маштања комунистичкнх социолога о срећи и блаженству на земљи, а на основу тоталне измене досадањег облика друштва, неизводљива —· односно да воде несрећи и пропасти човека и друштва. Борба између капитала и радне снаге —> буржоазије и пролетариата јесте борба

149

Одене π приказн