Богословље

о »благо на земљи«, п у тој узај амно ј борби, на жалост. хрпшћ. релпгнја највпше страда. Основа борбе je борба за и против приватне својине; а како хрншћ. релпгпја у начелу Hiije против приватне својине, то je овај радннчкп покрет енергично уперен п против ње. Но из овога коыунпстпчког погледа на прнватну својину понйкле су, конзеквентно, нове пдеје које директно иду против основа хрпшћ. релнгпје. Ценећи једнно материјална добра, представннцп радне експлоатпсане 1 — класе повели су огорчену борбу не само пробив прнватне својнне у њеном најобнчнпјем смислу, него п против свега онога што матернјално п ндејно спада у прнватну својнну, као нпр. борбу против брака (а тпме п породпце), где муж припада само жени а жена само мужу. Из овога je никла нова борба против свих морали их принципа који, прпзнавајућп прпродне нагоне, огранпчавају их и упућују их да служа впшнм цшъевпма. Отуда и њнхова борба против Бога као творца и заштптннка овог впшег моралног поретка, и борба против сваке надчулне и нематерпјалне реалности које могу свратитп на себе пажњу и интерес и тако ослабнтп интерес и борбу за само чулно и материјално. Тако се, напослетку, код представннка π идеолога социјалистичко-комунпстпчког покрета нзградпо •и као основа соцполошкнх теорнја утврдно потпунп материјалистнчки поглед на свет и Бога који у свему негнра хрпшћанску религију. Ово су најосновнијп нотезн из садржпне ове књиге. Тема je нзванредно пнтересантна и важна и писац je успео да потпуно одговорн свои великом ц тешком задатку. Али, такав утисак чини оригинал, а не и овај српскп превод. У српском преводу идеје и разлагавьа писца јако су метаморфознранп. Писац je према српском преводу, на многобројнпм местпма или нејасан или нетачан, недоследан, противречан, бесмнслен, каткада вулгаран и у опште конфузан. Добар познавалац овакве врсте литературе, и када нема пред собом писца пишчеве юьнге у оригиналу, мора напослетку констатоватп да je за овакав изглед Флајшмаиовог дела у српском преводу крив сам преводнлац. Оригинал je рђавим преводом савршено унакарађен. Незбројне граматнчке (особито у интерпункцијп), сннтатнчке π стплистичке погрешке налазе се по свпма лнстовнма књпге, и оне кваре смисао и лепе пдеје пишчеве. Недово.ъно познавање свога језика, а особито недовољно познавање страног

150

Богословље