Богословље

ветно објашњквање (стр. 5. 33, 34 ii др.)· Имамо, дакле, пред собой прпмењену у ыногоме, нарочито у честим и често лепим поређењима, говорничку вештину. И то je управо главки елемеыат нашег проповедника. Тиме се објашњава да се он у главном задржава на историјским моментима, a мање на излагању истина ; тек само кадкад се додаду- рефлекспје историјском причању т . Ту реторичка страна толико се негује овде, да по који пут же,ъа за лепим фразама и за ефектом потпуно потисне жељу за дубљим, или чак правилиим. мислпма (77 стр.). Али то нпје, разуме се, увек; Напротив, та лепа обрада у више случајева само доприноси. II ми можемо да издвојимо неколико, свакако најбољих, проповеди које се са задово.ъством могу да читају, а вероватио са још већим успехом да слушају. Такве су : говор на Св. Саву, проповед у 11. недељу. проповед у 24. неде.ъу и говор при освећењу звона у Лежимиру. Маше се ова збирка проповеди одликује садржином. Било због тога што су проповеди обично доста кратке (обично 2—4 штампане стране), или због самог круга слушалаца, којима субиле иамењене, тек не може се рећи да се у* њима обрађују предмети исирпно ; не може се чак рећи да се подвлачи и иомене оно што je најглавније. У већини случајева проповедник не у т лази дубље у- тучмачење јеванђеља (када je о томе реч), или се задовољи само, извесном битном страной предмета, а дру-ге зтране остави ; или се пак понекад иск.ъучиво задржи на ономе што одмах падне у очи. Ради тога се често осети празнина и мисаон човек не може да се заинтересуује довољно (стр. 38—39, 42, 50, 80—81 и др.). Дакле, и поред тога што се доста јасно примећујс довољна проницљпвост проповедникова, ипак не обухватају г се предмети свестрано или бар са оне њихове стране које би најбоље показале њихову природу и њихов однос према слушаоцима, да ине говоримо о томе како и сам избор предмета није увек најсрећнији. Можда у овоме што поменусмо и лежи главки разлог да су многе од ових проповеди (не све, разуме се,) доста хладне и дају утисак да нису у стажу, и поред све прецизности у излагању, да достигну то што треба да доотигне жива проиовед, која je израз деле душе, целог једног личиог искуштва. Али, поред свега овога, када имамо на уму садањи развитак наше оригиналке проповеди, ова збирка има своју несумњиву вредност : не само да нам показу-је данашњу проповед нашу и

156

Богословље