Богословље

показује да наша проповед не пде на горе, већ има у себи и доста таквнх страна које могу да послуже као добар пример, због нега ыоже да се препоручи и свештенпцнма н студентима.

Dr, Д. Грданички.

Biblische Archäologie. Von Dr. Edmund Kalt, Professor am Priesterseminar zu Mainz, m. 8° (XII n 157.). Freiburg im Breisgau 1924, Herder. Brosch. M. 2.50. Намера je ппшчева, да изложи сав матерпјал потпуно и прегледно у што кра Нем опсегу, у првом реду као помоћно средство за студенте, а затим п за све оне, које библијско-археолошка питања интересују. Ради тога je и додан стварни регпстар, као и упућивање на литературу, при чему су у првом реду узетп у обзир ршю-католички писци, и таки, који су дотични матери ј ал обрадили у монографијама (V.). Материја.л je, по већ уобичајеној схеми, раздељен у четири дела ; I Палестина и њено становништво ; II Домаће старине ; 111 Државне и IV Религиозне старине. У уводу се говори о задаћи и деоби, изворпма, историй и литератури Археологи] е. Како се писан, ограничпо само па скупљање и излагать© материјала, јасно je, да у делу не може бити много оригиналних пдеја, али je дело зато ипак за највећу похвалу, j ер he задета добро доћи свакоме као приручник. Свако je питање ту обрађено ; иако се није могло залазити у детаље, ипак je, у главном, све нанесено. Писац je у своме тврђењу често врло категоричаи и не уступа ни иајмање модерној критици (на пр. о постанку изр. парода из 12 племена стр. 24.), иако се при томе не упушта у побијање противног мишљења, због чега и његово категорично тврђење нема онаког деловања као када се наводе протудокази. Разуме се, да се при томе много што шта и превидело или изоставило. Писац je уверења, да су становници Ханаана, међу њима и Феничаии, Хамити (стр. 13), позивајући се на таблицу народа (Пост. 10.). Но сви· досада познати спомеиици Ханаанејски и фенички (језичпе глосе у листовима из Ел Амарне, разни спомеиици из Библоса и др.) jacito показују, да су они Семити. У то се до сада ни je сумшало. Join магье je

157

Оцене ii прпкази