Богословље

брака ни су припадала фпзичком оцу, него су се делила међу браћом п то тако, да je прво припадало најстаријем, друго млађем, и тако по реду. Но између те монголске полиандрије, ако у таком облику заиста постоји (а о њој Niebuhr незна ншпта 1 ), и левиратског брака код Јевреја, постоји велика разлика. Полпандрија je найме и сто времени живот неколпцпне људи са једном женом, док се у Јевреја левиратски брак склапао тек из а смр т и првога мужа. И главна хипотеза о »колективном браку« као првотном облику брачнога живота међу људима, није још нигде доказана, нити може битп, а особито што се тиче Старога Завета, ту се не могу наћи ни најмањп докази који би говорили за горњу хипотезу, премда некоји западни богослови мисле, да налазе неколико примера у Бпблији, који да говоре у прилог споменуте хипотезе и о матриархату код Јевреја. Те примере у најновије време понавља Benzinger (о. с. стр. ИЗ.), но не износи ништа новог, а сви су они по уверењу већине паучника, врло слаби или никакви 2 . Да je таки начин брачнога живота постојао ма када код старих Јевреја, свакако би се морао сачувати ма и најмањи спомен о томе у Библији, a јасно je, да би се онда и у Mojceјевом законодавству морала налазити забрана такога начина живота, међу осталим брачним забранама. (Лев. 18. и 20.) Али о томе нема у Библији нигде ни спомена. Према другом мишљењу, корен je левирата у Јевреја, као и код других народа, у »култу предана«, у »жељи да се умрломе створи култ, који може вршити само ньегов син« 3 . »Без левирата лишавао би се умрли Јевреј иајвећег блага на свету, поштовања у потомству« (Stade). Но ми знамо, да су баш Египћани сматрали за највеће благо живот у потомству, па ипак код њих не наилазимо на установу сличну левиратском браку 4 .

1 Исп, Стелледюй, о. с, стр. 284.

2 Испор, о томе Богословље 1927, св. 2. 3 E. Westermarck ; Geschichte der menschlichen Ehe (Aus dem Englischen von L. Kätscher und R. Grazer), Jena 1893 507., Schwally . Das Lt hen nach dem Tode 1896 стр. 38., В Stade : Geschichte des Volkes Israel, Berlin 1887, I. 393., Benzinger. Arch. 1927., стр. 122, Nowack. о. с, 348 : Proksch : Theolog. Literaturbericht. Gütersloh 1915. (XXXVIII.), 307 ; Benzinger : Familie und Ehe b. d. Hebräern, у Hauck: Realencyklopädie für protestant. Theologie u. Kirche, Leipzig 1898, V. 746.

4 Глаголевъ о. с. 13.

Брак и социјални положа.) жене код Јевреја