Богословље

један Отац псточне Цркве, а то je св. Кир и л J ер усалймски, који у својој »Procatechesis« XVI називље тајну крштења »свети пел а т неразру ш¥в й<< ·—. »σφραγις άγια ακατάλυτος,« 1 а у »Procatechisis« XVII псказује жељу, да Бог, Kojii je силан (δυνατός) »даде неизгладљиви печат светога Духа на впјеке«, 2 алн у нстој прокатихезн неколико редака пред тим, говорећи о сили Божјој, св. Кприл каже : _.»Јер Бог ыоже невјерујућег учйнитй ijjcpvjjliihM, семо ако да.де (човјек) ср ц е«. 3 Јасно je, да ни св. Кирил Јерусалимски, којп je за крштење употребг.о и ријеч »неразру шнвн и непзгладљивн«. печат (ακατάλυτος, άνεΕάλειπτον), није признавао, да je тај печат »неизгладљив« и онда, ако вјерни »не даде срца» свог Богу. Другим рпјечима и тај je печат условно неизгладљив. II ми смо ракли, да je печат тајне крштења дjело мич н о неизгладљив, под којим ријечима ми разумеемо тај факт, да се у тајнН св. Крштења човјек ослобађа казне прародитељског гријеха, па ма посље Крштења пао у ма какав гријех,.. Taj печат тајне крштења заиста je неизгладљив. У том смыслу сасвим правплно говори и »Посланица источнпх патријараха« (чл. 16.) : »Крещеше полагастъ неизгладимую печать« (χαρακτήρα άνεΕάλειπτον). 4 Особито je интересантно, да ни један од западных Отаца, па чак ни блажени Аугустин, који je највише о тајнама писао, особито о тајни крштења и који je унио и израз »с hага сt е г«, 5 који je он употребљавао за тајну крштења и свећенства ни он ни je оснивалац учења о »character indelebilis«! Међутим, блажени Аугустин, кад би сматрао карактер тајне крштења й свећенства неизгладљивћм, као што то учи римска црква од Тридентинског

οδηγεί, ώσπερ ουν όταν άποπτή ημών, άπόλλυσιν ημάς καί ερήμους ποιεί, Μή δη αυτήν άποκρουσώμεθα· èv ήμίν γάρ εστι κα'ι μενειν αυτήν, καί άπελθεΐν. Τό μεν γάρ, όταν τά ουράνια λογιζώμεθα,, γίνεται* ,τό δε, όταν τά βιωτικά“. —■ Mi gn e, s. g. t. 63. col. 235.

1 Mig n e, s. g. t. 33. col, 360

2 ~Κα'ι Πνεύματος αγίου σφραγίδα δώη άνεΕάλειπτον έις τούς αιώνας“,. Μig n e, ib. col. 365.

3 ~Δύναται γάρ ό Θεός καί τόν άπιστον πιστοποιήσαι, εάν μόνον δψ τήν καρδίαν“. ib. col. 365.

1 Полное собраше постановлетпй и распоряжешй йо ведомству православнаго испов'Ьдашя РоссШской Имперlи. т. 111. Спб. 1875. Стр. 182т

5 Migne, s. 1. t. 43. col. 197.

177

Учење римске цркве о »неизгладљнвом карактеру«

Богословље