Богословље

сабора овамо, он би јамачно знао и употребио термин »indelebilis«, и тврдња Sсh а η z-a »und wem er (Аугустин) auch den Zusatz indelebilis formell nicht beifügt, so ist derselbe doch in seiner ganzen Auffasung begründet«, 1 нема никакве научне подлоге. Што се тиче тајне миропом азa ња, то нн римски богослови не налазе у светоотачкој литературп споыена о неизгладљнвостн карактера Па чак о томе не говоре ни схоластичари Hugo и Петар Ломбард ! Schanz каже : »Dass unter den drei Sacramenten die Firmung am seltensten erwähnt wird, hängt mit der engen Verbindung mit der Taufe zusammen« 2 . Тако мнслп й Peг гο n e. 2 У погледу тајне свећенства, Schanz тврди, да ев. Писмо не да je јасна доказа о неизгладљпвости карактера те тајне, већ само »Andeutungen« (1. Тим. 4, 14 ; 2. Тим. 1,6), али зато, по његовом мишљењу, то потврђује св. Предање, јер су папа Калпкст и други римске* папе претпостављалп (vorausgesetzt-sic) такав карактер 4 . Уосталом, Schanz ту своју тврдњу ничпы реалним не доказује, и у главном позивље се на блаж. Аугустина, којн говори, да су тајна крштења и свећенства једнаке. Да видимо щта пище блаж. Аугустин о тпм двјема тајнама· У другој књизи свог списа »Contra epistolam Parme nia ni» cap. XII, 28. блажени Аугустин говори: »Jep оно што некоји побјеђени њиховом пстином почеше говорити »додуще не губи крштења онај, којн одступа од цркве, већ губи само право давати га«, изгледа да се много начина говори узалуд и напразно. Прво, jep се нпкаквйм узроком не показује зашто онај, који само крштење не може изгубити, може изгубити право давања (крштења). Једно и друго јесте Taj на, и једно и друго даје се човјеку неким посвећивањем : оно, кад се крсти ; ово, кад се рукополаже ; зато у католнчанској (црквн) не смпје се понављатп ни једно, ни друго. Jep ако су када чак са стране долазећи и настојатељи, исправивши

1 Sсh a η Z, 1. с. s. 150.

Mb. s. 153.

8 Peгг ο η e, 1. с. р. 257.

i SCha η ζ, 1. c. s. 151, 152.

178

Богослов.ъе