Богословље

Још ћемо привести свједочанство једног великог Оца западног, које говори, да древна западна црква није учила о »неизгладљивости« карактера споменутих тајана, већ обратно,, да ce je и свећено лице лшцавало благодати свећенетва, ако je вријеђало Господа. Св. Кипријан Картагенски (ј - 258) у свом 64 писму (Epistola LXIV) »Ad Epictetum et plebem Assuгi taи о г um, de Fortunatiano quondam eorum episcopo«, говорећи о онима, који су »gravia in se delicta adduxerunt, да не могу себи присвајати свећенство Божје (sacradotium Dei sibi vindicare non possunt) и позивљући се на Јеванђељске ријечи ; »Вђмђ же, яко гр-вшники Богъ не послушает ъ « (Job. 9, 31), пище : »јер се ни предложенье не може тамо осветити, гђе нема светога Духа, нити коме Бог користи кроз просбе и молитве онога, који je сам Господа увриједио«. 1

Др ■ Ду шан Ja к luuli.

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ И ОРГАНИЗАЦИЈА ГРЧКИХ МАНАСТИРА ПО ЈУ СТИНИ ЈАНОВУ ПРАВУ. 2

И3В О P и Theodosiani libri XVI cum constitutionibus Sirmondainis et leges novellae ad Theodosianum pertinentes. Ediderunt Theodorus Mommsen et Paulus M. Me-yer, 1 1, 2. 11. Berolini 1905. Codex Justinianus. Rec. Paulus " Krüger. Berolini 1900. Imp. Justiniani PP. A, novellae quae vocantur. Ed. G. E. Zachariae a Lingent h a 1. I. 11. Lipsiae 1881. Sacrorum conciliorum nova et amplissima collectio. Ed. •I, Dom Mansi t. VIII. Florentiae, Die Kanones der wichtigsten alt kirchlichen Gon cilié n. Hrsg, von Dr. Friedrich Lau chert. Freiburg i. В. und Leipzig 1896,

1 »quando nec oblatio sanctificari illic possit übi Spiritus sanctus non sit, nec cuiquam Dominus per ejus orationes et preces prosit qui Dominum ipse violavit !« Mi gn e, s. 1. t. 4, coi. 392,

2 Наслов предавања, које je писац имао одржати 14. априла 1927 у 111. секцији (историја цркве) другое међународног конгрееа sa византијске студије, али je због заузетости y канцеларији припремног одбора за иоти конгрес морао одустати од држања објављеног предавања,

181

Правнп положа) и организација грчких манастира